O Mili

Ah, najteže je govoriti o sebi. Čovek nikada nije siguran da li je uspeo sebe u potpunosti  da sagleda  i da li je slika koju vidi u ogledalu zaista verna slika.
Iz mog ugla ja sam Milica, kuvar amater, gurman i nepopravljivi  hedonista.

U nekom trenutku sam bila čvrsto rešena da sebi nađem kvalitetan hobi koji će mi držati pažnju dovoljno dugo da ga zavolim. Blogovanje mi se učinilo kao dobar put na kojem sam sebe jasno videla. Bilo mi je potrebno nešto da me omađija i da mi kuvanje učini lepim, pa evo…čitamo se i posle tri godine.

Kada pogledam početke svog bloga bude mi po malo i smešno jer je sada blog na nekom potpuno drugom nivou, kriterijumi su se podigli, znanje je svakog dana sve veće i još uvek sam gladna za još! To je taj magični momenat, kad jednom uđeš u krug više ne možeš iz njega da izađeš nego postaneš zavisnik. Ne volim da mi dan prođe bez dobre šoljice kafe i dugog listanja online kuvara mojih virtuelnih prijatelja. Učimo jedni od drugih i jedni drugima smo podrška – to je ono što svakog od nas tera da idemo dalje.

Nema bolje potvrde onome što radim nego kada neko pročita moj tekst i kaže mi da razume. Ili kada neko isproba recept i kaže da mu je baš taj novi omiljeni. Ili kada mi bliski ljudi kažu da su ponosni i zasuze im oči od sreće kada čuju da me zovu na intervju sa nacionalne televizije :)

Statistički, ovaj blog nema posećenost kao neki drugi poznati blogovi, ali ne brinem se oko toga. Kada god sam se oslanjala na svoj osećaj uvek je na kraju bilo dobro, pa verujem da ću na kraju od svog bloga dobiti na poklon divne stvari za uzvrat. Da ću uspeti da iz njega izvučem najbolje i da će mi pomoći u ostvarenju ciljeva. A kada se bavite ovako nečim ideje su vam nepresušne pa je tako i taj konačni cilj malo nejasan. Nisam sigurna da li želim da samo blogujem do kraja života, da li želim da pišem knjigu, da li želim da otvorim restoran ili jednostavno želim kuvam. To će postati jasno onog trenutka kada sebi kažem da sam spremna, za bilo koju od ovih stvari.

Skoro su me pitali šta to želim da postignem svojim kuvanjem i  ovim blogom. Pored onog pitanja na koje treba da odgovorim sa nekoliko rečenica o sebi, ovo pitanje je drugo najteže pitanje u mom životu. Ovim blogom sam htela da pomognem sebi, da osunčam dane i razvedrim tanjire – i uspela sam. Sada želim da pomognem svim mladim ljudima i želim da sa mnom kuvaju svi moji prijatelji, da sa lakoćom prihvataju pripremu hrane i da uživaju u mirisima i bojama.  Hrana nije gorivo, hrana je umetnost. Kada ljudi to shvate, kuvanje će im postati zabavno i ispunjavajuće.

Srećna sam što imam porodicu i prijatelje koji me podržavaju. Bez te tako vredne podrške mnoge značajne poteze u svom životu ne bih povukla.

Ispunjavaju me male stvari…tanjir tople supe ili kesica novih začina znaju da mi ulepšaju i najtmurnije dane.

Srećna sam što sam tog maja pre tri godine odlučila da se posvetim ovome. Blog mi je doneo divne ljude, hiljadu novih ukusa, predivna iskustva i ponos u očima najdražih – ništa nije vrednije od toga.

Pasija je veća! Ljubav je veća! Inspiracija nepresušna!
profil
Vaša Mila!