Toliko mnogo razloga za sreću

Pre dve godine, na najsunčaniji Veliki Petak, Lenka je odlučila da se rodi. Da zakorači u život. Da našim životima udahne život. Da životima oko nas udahne život. Taj dan nas je zauvek promenio. Zauvek je promenio smisao svakog drugog dana koji mu je sledio. Sećam se slike koju sam sebi tog dana neumorno ponavljala u mislima… Sumrak, Marko i Lenka hodaju ispred mene, vazduh je miran ali je sve tako živo, zalazak je nebo obojio u najdivniju roze, a njih dvoje i repić na njenoj glavi koračaju ka Suncu… Ta slika me je održavala celog dana, tako sam je duboko urezala u sebe. Sada tu sliku viđam svakog dana, tu pred svojim očima, življu nego ikad. To je slika na koju sam najponosnija. 

Nikada je nisam zamišljala pre nego što se rodila. A došla mi je baš onakva kakva mi je trebala. Ne znam čime sam je zaslužila, ali sigurna sam da kosmos zna šta radi. Sigurna sam da njen šeretluk, njen humor, njen frajerski stav, njena neodoljiva nesigurnost, njen lak san, njen osmeh, svaki njen dah na ovoj planeti imaju smisao, jači od svega.

Toliko mi je mnogo razloga dala da budem bolja, da porastem, da sačuvam najbolju sebe, da pregazim komplekse, da preskočim barijere, da budem čvršća, da budem jača. Da budem neustrašiva pored nje i da budem najslabija pored nje. Da zajedno, svo troje budemo najbolji tim. Toliko snage u tom malenom telu. Toliko ljubavi u tom malenom srcu. Toliko mnogo prostora u toj malenoj ogromnoj duši. Toliko mnogo razloga za sreću. Toliko mnogo.

Zato si tako Velika. Zato si tako Sjajna. Zato si Lenka. Zato si Univerzum. 

Danas nemam recept za vas, ali imam jednu molbu. Uposlite te malene ruke, čak iako mislite da će vam smetati. Dozvolite svojoj deci da budu članovi vaše divne porodice. Neka se isprljaju, neka umažu sofu, neka polome sva jaja koja ste sačuvali za kasnije, neka umoče prst u tortu u koju ste uložili toliko truda, neka umažu novu belu majicu jagodama, neka budu musava, neka plaču kada im pevate pesmicu za divan dan, neka vas traže onda kada imate najmanje vremena, neka se raduju i neka se bude noću, neka budu ljudi… Kao što ste i vi… sa svim emocijama, radostima i tugama. Kažite im da je to okej! I stvarno je okej. Fleka se možda neće skinuti, ali who cares...

Vaša Mila

Print Friendly