Boršč

Boršč

Nešto me posebno veže za Rusiju iako nikada nisam bila tamo. Nekakva seta. U kući već godinama imamo divan ruski zeleni samovar za čaj. Tata ga je doneo odavno. Taj samovar zauzima posebno mesto u našim životima iako ga nismo mnogo puta koristili, nekako je tu, deo nas. U jednoj čudnoj noći pre nekoliko meseci ponovo smo ga oživeli i pustili da zasija starim sjajem. To je bio najlepši čaj od nane koji smo ikada popili, jedinstven i čaroban. Te noći smo prelistali neke stare knjige, prošetali po nekim sećanjima i uz čaj nazdravili svemu. Dve generacije za jednim posebnim stolom tada je spojilo svoje emocije u jednu.


Sastojci:

2 srednje sveže cvekle

1 šargarepa

1 krompir

300g junetine

1/4 manje glavice svežeg kupusa

1 glavica crnog luka

3-4 kašike paradajz soka

so, biber

malo ulja

malo sirćeta

1 list lovora

sveži peršun, po želji

kisela pavlaka i limunov sok za serviranje

Priprema:

Junetinu prvo skuvajte u posoljenoj vodi začinjenoj lovorovim listom. U međuvremenu cveklu stavite da se kuva u malo vode sa 2 kašike sirćeta pa kuvajte dok ne omekša. Izvadite meso kada omekša pa u istoj vodi skuvajte kupus sečen na trakice i krompir sečen na manje komade.  Odvojeno propržite luk  i šargarepu na malo ulja pa dodajte paradajz sok, ukrčkajte pa sklonite sa vatre i dodajte skuvanom kupusu i krompiru. Na kraju dodajte skuvanu cveklu, kuvajte da proključa pa izblendirajte deo po deo u blenderu ili električnoj seckalici da dobijete kremastu supu. Vratite na vatru, dodajte meso i začine pa servirajte sa kiselom pavlakom i limunovim sokom.

 Recept adavtiran odavde.

Prijatno! Vaša Mila!



2 thoughts on “Boršč”

  • Lepo 🙂 I pričica, i boršč i slike. Boršč sam pravila jednom, negu vege verziju, meni se dopalo. Sličan osećaj i ja imam prema Rusima, iako me ništa realno ne vezuje za njih. Sem Medovika koji obožavam :)) i jednog davnog turističkog putovanja.

    Najjača moja impresija odande je ta njihova veličina. Svega. Kad imaš onoliku zemlju, to je valjda i nije čudno Recimo tamo razmak između šina nije kao u ostatku sveta. Njihove imaju veći razmak:) Vozovi koji idu tamo-vamo, moraju da stanu da promene točkove, da bi nastavili dalje. Ludilo.

    Sećam se silaska u metro, u Lenjingradu – piče neke pokretne stepenice, brzinom triput većom od bilo koje meni znane, pod uglom većim od 45° sigurno, i to traje, i traaaje, i traaaaaje… Nikad da stigneš do cilja, jedan dobar deo tog puta ne vidiš ni početak ni kraj, samo beskonačni strmi tunel… Ja stojim uz desnu ivicu i čvrsto se držim za onu gumu crnu, dlanova blago znojavih, a Rusi obilaze “levom trakom”, dakle još dodatno trče niz te stepenice! Onda konačno stigneš gde si pošla, i saznaš podatak da se upravo nalaziš ISPOD korita reke Neve! Brrrr…

  • I ja delim vasa osecanja prema Rusiji. Oduvek, a ne znam ni sama zasto… I jos pride – obozavam da citam ruske klasike. Dostojevski mi je najbolji pisac svih vremena…
    Nisam jela Borsc i nekako me ne privlaci zbog kupusa, ali jela sam poljsku tradicionalnu corbu od cvekle, Hlodnik i on mi se mnogo dopao…

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.