Uštipci i majke

Šta je jače od straha za sopstveno dete? Taj osećaj je nemerljiv sa bilo kojim drugim. Neizvesnost hoće li sa tim malim čudom u stomaku sve biti dobro je neizvesnost gora od svih drugih. Kada osetiš svaki pokret života u sebi i voliš svaku

bol koje ti je nanelo tokom tih dugih meseci… Sada razumem majke, a još uvek nisam majka. Plašim se koliko ću ih tek jako razumeti kada stvarno budem bila jedna od njih. Majka.

Ležanje u bolnici je verovatno najstresnija moguća situacija za ženu, nekada zaista malenu devojčicu, koja je to već preživela. Ta devojčica se rano susrela sa istrijanim telom od lekova, podbulim licem i ružnim pogledima druge dece jer se… promenila. I ne prolazi kroz to isto ponovo. Sada kao žena prolazi kroz nešto sasvim drugo. Hitno hospitalizovanje da bi malena u stomaku bila dobro. I ležanje u unezverenom neznanju dva dana bez ikakve informacije. E to je potpuno nova dimenzija nemoći. I čekanje rezultata. To prokleto čekanje tako sporih rezultata!

Pronaći snagu i vratiti se u kolosek zarad nje, njega, sebe i svih onih koji su prebdeli noći razmišljajući o nama je verovatno najteža stvar koju sam morala da uradim tokom ovih nekoliko meseci. Želiš, ali duša ti je rastrzana između svih njenih pokreta koje osećaš iz minuta u minut i neljubaznih sestara, tretiranja kao na traci, neznanja, loše hrane, buba, smrdljivog kupatila, zabranjenih poseta i njegovog ubledelog lica od brige. To lice!

Kada u svesti uspeš da pronađeš taj lift za gore i ukrcaš se na njega, tada život počne ponovo da ima smisla. Tada u očima vidiš samo ono njegovo lice koje si prvi put videla kada je saznao da će biti tata. I kada su oni saznali da će biti bake i deke. I kada su tetke saznale da će biti tetke. I onda im vratiš istom merom, jer zaslužuju. Zaslužuju da ne brinu i da bude sve u redu. Toliko im možeš pružiti!

Za nekoliko nedelja ćemo vam ona i ja mahnuti odavde, zdrave i spremne za novi život. Dobro smo i tako će i ostati jer tako mora biti ♥

A zašto uštipci? Zato što vas nateraju da se osećate sigurno i zato što su najjednostavnije stvari uvek one najbolje!

Sastojci:

450 g brašna

1/2 kesice suvog kvasca

250 ml toplog mleka

2 kašičice šećera

1 kašičica brašna

1 kašičica soli

2 jaja

Priprema:

Toplo mleko pomešati sa kvascem, šećerom i kašičicom brašna i ostaviti da krene. U većoj posudi pomešati prosejano brašno i so. U sredini napravite udubljenje pa u njega dodajte razmućena 2 jaja i nadošli kkvasac. Izmešajte da sjedinite sve sastojke pa zatim energično lupajte varjačom nekoliko minuta da dobijete ujednačeno meko  i retko testo. Pokrijte kuhinjskom krpom i ostavite na toplom da udvostruči volumen. Kada je nadošlo, promešajte varjačom jednom-dvaput i ponovo ostavite da narasta dok spremite posudu za prženje i zagrejete ulje. U velikoj šerpi, tiganju ili bilo čemu što koristite za duboko prženje zagrejte dosta ulja. Kašiku zamočite u zagrejano ulje pa vadite nadošlo testo i ređajte u zagrejano ulje. Pržite po nekoliko minuta sa obe strane ili dok ne dobiju zlatno braon boju. Vadite ih na ubrus pa posipajte prah šećerom ili se sladite na svoj način ☺

Recept isporban sa bloga: Mimi’s Kingdom

Prijatno! Vaša Mila!