Ova pita je u našoj kući aktuelna oko Uskrsa kada je zelje još uvek sasvim mlado. Za nas je to prvi vesnik proleća i jedan od onih recepata koji te podseti da si kod kuće i da će sve biti u redu. Mama je uvek pravi rano ujutru, da bude vruća kad nas tri ustanemo za uskršnji doručak. Kada pogledaš sa distance od nekoliko godina shvatiš da sve što se tog dana dešava nosi određenu čar koju ništa ne može umanji. Na stranu što apsolutno nikada ništa ne ispadne onako kako smo zamišljali 🙂Već dugo hoću da ovaj recept ovekovečim, u ime moje mame i u ime jedne tuđe mame, Slavke koja me je čuvala kad sam bila mala pa sve i kada joj kažem da mi se ne jede pasulj u sred džinovskih sankcija 🙂 Šta dete zna šta je jedna plata za jedan hleb i litar mleka!
Ove godine sam se usudila da razvučem svoje prve kore za pitu. Mama radi, teta Slavka radi al zato ja vremena imam na pretek 🙂
Sve sam uradila kako treba: probudila se rano, zamesila testo, pustila ga da odmara, razvila kore, napravila fil, ispekla pitu i podelila je na nekoliko dragih lokacija u mom gradu. Mama govori da je to najbolja pita koju je ikada jela. Ko će jednoj majci poverovat!? Praviću je ponovo kako bi je ocenili i neki drugi, manje majčinski opredeljeni (stvarno je bila odlična, al da ne ispadnem uobražena 🙂).
Ovaj recept je objavljen u prvom broju online magazina MEZZE. Nekako mi milo oko srca 🙂
Sastojci:
Testo:
480ml mlake vode
900g mekog brašna T-400
2 kašičice soli
3 kašike ulja
Premazivanje:
50ml ulja
2 pune kašike masti
Fil:
2 veze mladog crnog luka
4 veze mladog zelja
5 jaja
500g sira
malo ulja
soli po potrebi
Priprema:
Varjačom sjedinite vodu, so, ulje i 700g brašna. Ostatak brašna dodajte postepeno dok testo mesite rukama. Bitno je da testo mesite barem 10 minuta kako bi postalo dovoljno elastično i kompaktno. Kada ste zamesili testo podelite ga na dva dela, stavite u nauljene tanjire, premažite uljem i pokrijte plastičnom folijom. Dok testo odmara pripremite fil. Zelje operite, nožem otklonite stablo duž celog lista. Mladi luk očistite pa isecite na kolutove i propržite na malo ulja. Isceđeno zelje isecite na trake pa pomešajte sa mladim lukom, pržite 3-4 minuta uz stalno mešanje pa sklonite sa vatre. Ostavite zelje da se ohladi dok razvlačite prvu koru. Na sto postavite pamučni stolnjak pa preko njega rukama u krug razvlačite testo toliko da padne preko ivica stola. Dobro premažite mešavinom zagrejanog ulja i masti pa preklopite na unutra sa jedne strane. Premažite preklopljeni deo testa pa preklopite drugim delom testa i sa druge strane. Sada ponovo premažite testo celom dužinom pa ponovite postupak preklapanja ali sa suprotnih strana, tako da dobijete oblik pleha u kojem ćete pitu peći. Formiranu koru postavite u blago nauljen pleh tako da ivice vire uz obode pleha. U ohlađeno zelje umešajte jaja, izmrvjen sir i so ako je potrebno pa ravnomerno rasporedite na testo u plehu.
Drugu koru napravite na isti način kao i prvu ali neka bude manjih dimenzija. Pokrijte pitu manjom korom pa obode preklopite ivicama donje kore. Bušnite viljuškom na nekoliko mesta pa stavite da se peče u zagrejanoj rerni na 220 stepeni dok lepo ne porumeni. Pečenu pitu pokrijte vlažnom krpom i ostavite da odmori desetak minuta. Servirajte toplo!
Prijatno! Vaša Mila!
Kako se čovjek osjeća zadovoljno i ponosno kad sam napravi npr. kore za pitu ili lisnato tijesto.
Zeljanica zvuči i izgleda odlično!
Da, stvarno je tako, posebno ako uspe iz prvog puta 🙂
prekrasna je, baš ju volim 🙂
i meni je to bio super osjećaj-prve domaće kore (za štukle), nešto fenomenalno 🙂
Da, sećam se tog tvog posta 🙂 Mislim da sam baš ubrzo posle toga i ja pravile štrukle 🙂
Ako je ovako uspela iz prvog puta, sta ce tek biti posle 10, 20,… mogu samo reci svaka cast i blago tvojoj mami, pita sa domacim korama je nesto najlepse!:))
Hvala, draga 🙂 Nema tu, ako nešto voliš ide ti od ruke, a ja bih mogla da spavam u tetsu koliko volim da ga pravim 🙂
Obozavam pravu zeljanicu…(kazu da zelje ima ljekovita svojstva)
Odlicno ti je ispala!
Zeleniš jednako zdravlje 🙂 Hvala 🙂
izgleda divno!
iskreno, koliko je teško napraviti kore? oduvek sam htela da probam da ih napravim jer pita sa domaćim korama je neka sasvim druga, mnooogo bolja priča. Gledala sam tetku više puta, i jako mi je strašno izgledalo:)
Ma u suštini nije teško ako si barem jednom u životu nešto zamesila i ako te iole ta stvar ispunjava 🙂 A taj strah sam i ja bila navukla kad sam gledala mamu i babu kako ceo život motaju nešto oko ruke i razvlače u nedogled 😀 Nije teško, stvarno!
e pa ima da probam ondak!:)
Odlično izglrda. Ja sam bila sretna kao malo dijete kad sam uspjela razvuči svoje prve domaće kore za štrudl.
Hvala 🙂
Zeljanica ne smije da se zaboravi !!!
Ja sam malo skepticna na slagane pite/kore,vise volim da je motam,uvijek imam osjecaj da mi se kore ne ispeku dovoljno ako su slagane,no to sam samo ja :)!!
Ja volim i jedno i drugo, ali zeljanicu samo ovako pravimo po nekom starom kosovskom receptu i uvek se fino ispeče svuda.
Bravo, bravo! Inače, zeljanica je moja najdraža pita!
Hvala 🙂 Drago mi je 🙂
obožavam zeljanicu. Nikada nisam razvlačila kore ,možda me ove tvoje prelepe fotke ohrabre 🙂
Ajde, ajde, brašno u ruke! 🙂
Obožavam pite od domaćih kora i vrlo rado ih pravim. One kupovne su dobre, ali vučene ili razvlačene imaju posebnu slast. Samo nastavi, to je zlatna veština i ne ume svako da napravi pitu od domaćih kora.
Kupovne stvarno imaju neku čar ali domaće su neprevaziđene 🙂 Hvala 🙂
Bravo Mila, predivna je!!! I ja mnogo volim pite od domacih kora i (uglavnom) me ne mrzi da ih pravim…
Zeljanicu obozavam i probacu jednom po tvom receptu.
Jako lepe fotke izrade…
Probaj obavezno, stvarno je fantastična 🙂 Ja zelje drugačije ni ne jedem, ovako mi je najukusnije.