Tarhana, tahrana ili tarana (kako kome milo) je veliko otkriće u mojoj gastronomskoj karijeri. Kiselo testo u junećoj supi ima neopisiv šmek, toliko jak da ćete zaboraviti na fidu i druge testenine za supu. Kesicu sam dobila od svoje strine čija je sestra dovukla iz Bosne, domaće napravljenu po specijalnoj recepturi. Koliko sam ukapirala mesi se kiselo testo koje se suši pa zatim renda i ponovo suši na promaji. Ako se dovoljno ohrabrim da je umesim sama uskoro ću vam više pisati o procesu pravljenja same testenine.
Sastojci:
300g junetine sečene na kocke
1 glavica crnog luka
2 šargarepe
2 manja krompira
1 paškanat
2-3 kašike tarhane
so, biber
peršun
maslinovo ulje
komad putera
Priprema:
Sitno sečen crni luk propržite na malo maslinovog ulja i komadiću putera. Kada luk omekša dodajte šargarepu sečeu na kolutove i paškanat koji ste prethodno oljuštili. Dinstajte dok šargarepa malo ne omekša pa dodajte komade mesa i pržite 10-ak minuta uz stalno mešanje. Na kraju dodajte krompir sečen na kockice, promešajte nekoliko puta pa ulijte 1 i po litar tople vode. Kuvajte uz povremeno mešanje sve dok se meso ne raskuva. Dok vri dodajte tarhanu i kuvajte još 10 minuta da se testenina fino skuva. U međuvremenu začinite solju, biberom i peršunom. Služite vruće 🙂
Prijatno! Vaša Mila!
Ja sam mislila da je to tarana, a ima je da se kupi i kod nas na pijaci kod teta koje prodaju rezance, mlince i slično. Pravila sam davno i sećam se da sam nešto obično testo zamrzavala i rendala i imala zalihu. Moram ponovo da probam, nije tepko za napraviti.
I meni se čini da sam ranije viđala na Kaleniću. Mama je spremala taranu, ali to je kod nas bilo obično testo za testeninu, kao fida za supu. A ovo je drugačije jer je testo kiselo i mislim da se u originalu to testo pravi sa sokom od paradajza a ova verzija koju ja imam je bez. Proučiću malo pa ću da dopunim post 🙂
Brašno, griz, jaja, so, ali sigurno da je ona sa kiselim testom specifična i lepa. Svaka kuća ima svoj recept a žene više to ne prave iako se lakše pravi od rezanaca, a onda ko još pravi rezance. Dobro ja ih pravim, ali sve manje i manje.
Kao dijete sam öesto jela taranu, mama ju je spremala redovno… Specifična je i jako ukusna, ni sama ne znam zašto se nisam sjetila da je sama napravim 🙂