“Ćatovića Mlini” – Morinj, Crna Gora

“Ćatovića Mlini” – Morinj, Crna Gora

Negde u Boki Kotorskoj, zavučen duboko u hladovini nalazi se restoran “Ćatovića Mlini”.

Od ulaska na parking do dva sata kasnijeg izlaska sa parkinga disala sam kao začarana… Osećala sam mirise na sasvim drugačiji način, boje su bile živopisnije, jela bila drugo-dimenzijski ukusna a usluga visoko-razredno-fantastična!

Put koji vodi do restorana je krajnje neugledan i dok smo se vozili tih nekoliko minuta ozbiljno sam sebe pitala gde smo mi to uopšte pošli a poslednje što sam očekivala je bio ovakav restoran. Zapravo, pet minuta kasnije sam bila daleko srećnija jer smo zakoračili na parking na kojem nas je gospodin najljubaznije usmerio na slobodno mesto u hladovini a čak je kasnije i strpljivo odgovarao na pitanja o tome koja je koja biljčica na parkingu 🙂

Ulaz u restoran je čaroban. Ništa spektakularno – samo bambus, ali ipak… čaroban. To je trenutak kada sam već debelo zagazila u drugu dimenziju! Na pola puta do mog marsovskog stajališta, dočekalo nas je još dvoje ljubaznih gospodina koji su nas udobno smestili i prepustili četvrtom Ljubaznom Gospodinu (The Ljubazni Gospodin!).

Sama ideja da je Ljubazni Gospodin bio toliko ljubazan a da mi ni jednog jedinog momenta nije zasmetao meni je dovoljna. Neki se ljudi jednostavno rode sa tim dok drugi budu ili loše naučeni ili mnogo dobro naučeni pa budu iritantni. Ne, ovaj konobar je dobro poznavao meni restorana u kojem radi, bio uredan, blag, preduzimljiv ali ne i napadan, bio je taman dovoljno konobar i taman dovoljno lepo vaspitan čovek. 
Ništa ne može tako dobro da uništi obrok u restoranu kao loša usluga, pa mi je ovo zaista jedan od najjačih utisaka. 

Ambijent je poseban. Ćatovića Mlini je restoran sa velikim parkom u kojem su raspoređeni potočići, minijaturni vodopad, zelenilo, patke, veliki stari čamac, ogromni mačor u starom čamcu i mostići… Sve to zajedno meni nije nešto mnogo doprinelo ugođaju jer nisam mnogo pažnje na to ni obraćala, bilo mi je dovoljno dešavanje za stolom. Ambijent na prostoru restorana mi je mnogo kvalitetniji i mnogo više prija mom senzibilitetu. Stolovi su besprekorono postavljeni, izbor posuđa, escajg, staklarija, dekor prostora, stajling osoblja…zaista divno!

Hrana….

Neka od ovih jela sam prvi put probala pa je utisak delom zbog toga i jači, ali sam sigurna da bih se i posle stotinu isprobanih karpaća od tune i paštete od bele ribe uvek vratila u Mline jer je ovo zaista bio jedan od obroka za pamćenje – što ukusom, što izgledom.

Za predjelo smo dobili salatu od hobotnice, mus i paštetu od bele ribe (za koju smo dobili i recept a imena ribe se ne sećamo 🙂 ), karpaćo od tune sa prelivom od kapra i naravno, fantastične prepečene hlebiće sa klasičnim dresingom od malsinovog ulja, belog luka i peršuna.

Nije bilo previše ni morskog ni ribljeg mirisa – sve savršeno pripremljeno, osmišljeno i prezentovano.
Karpaćo od tune mi je bio neodoljiv jer tunu nikada pre nisam jela pa je zato cela situacija bila začinjena neobjašnjivim ushićenjem  🙂 


Pašteta i mus podjednako dobri. Užasno mi je krivo što ne mogu da se setim koje su ribe bile u pitanju, čak mislim da mi je i na vrh jezika ali nikako da naiđe! Paštetom sam, zapravo, oduševljena! A posebno je fino što imam i recept pa ću da je isprobam i kod kuće 🙂
Mus – odličan!


Salata od hobotnice mi je izuzetno prijala iako nisam znala šta da očekujem. Fin, “gumeni” ukus mora! Salata je bila jednostavno začinjena, samo belim lukom, peršunom i maslinovim uljem i stvarno je bila preukusna.


Dalje smo produžili sa fantastičnim rižotom sa šafranom i škampima. Apsolutno najbolji rižoto koji sam ikada jela!


Na sledećem tanjiru dobili smo grilovane lignje, takođe najbolje lignje koje sam ikada jela; ponovo vrlo finu ribu kojoj se ne sećam imena  – previše se engleskog mešalo sa srpskim pa na kraju nisam ni ukapirala koju smo ribu naručili, a nije me ni zanimalo da budem poptuno iskrena, sa prilogom od palente, grilovane tikvice i blitve sa krompirom. Divno!

Za desert nije bilo mesta ali ću se u ovu konobu sigurno vratiti po još tune, još paštete, barem jedno pače kolača i sigurno čašu domaćeg vina!

Jeste glupo da odeš na takvo mesto i ne završiš obrok lepim vinom i dobrim desertom i to mi se redovno dešava ali tu je negde čar… Put će me ponovo odvesti dole pa ću nadokanditi – život je predamnom!

Vaša  Mila!


14 thoughts on ““Ćatovića Mlini” – Morinj, Crna Gora”

  • Kako je ovaj rižoto predivan, ajme 🙂 Taj šafran daje fantastičnu boju 🙂 Sve je jako lijepo, gladna sam od slika, a tek je jutro :))) Sviđaju mi se rečenice o konobaru, dojam je drukčiji ako su ljudi koji rade jednostavni i nenapadni.

  • wow, ovo sve izgleda tako dobro, upotpunjeno tvojim opisom djeluje difinitivno kao mjesto na koje valja otići pojesti. sviđa mi se jako ovaj riblji menu

  • Ćatovića mlini, za njih sam čula još odavno i drago mi je da su zadržali kvalitet. Eto kako jedno malo mestašce može privući turiste da svrate samo svojim kvalitetom. Ne znam kako vam je sve to stalo u stomak, svaka čast. Ja bi se samo na predjelu zadržala.

  • E sad mi je bas krivo sto nisam jos bila tamo. Cak smo cesto prolazili tuda ljeti ali nesto nikako da svratimo. Ljeti su nam druge stvari na pameti a zimi ne idemo na more i tako nam je to stalno u planu ali nikako da konacno odemo.
    Nadam se kad probas tu pastetu da ces postaviti i recept

  • Moj omiljeni restoran, u njemu smo proslavili sve vaznije datume do sada. :)))) Samo da znas, uvece zna da bude hladno,pa ti Ljubazni Gospodin ljubazno donese ljubazno bordo cebence. :))) Mada su u poslednje vreme poceli da odstupaju od tradicije koja je godinama krasila njihov meni. Ne secam se uz sta ali prosle godine sam dobila prinkls cips uz nesto. Priroda je divna, izvori, mostici , bas bas prelepo. Inace Ćatovići za potrebe restorana imaju sopstvenu farmu musalja tako da ako volis skoljke, dobijes sveze, mazene i pazene a lepo pripremljen. Preporucujem ti da sledeci put posetis i stari mlin u Ljutoj. Hrana je isto dobra a i okruzenje. On je bas na samom moru i imaju fenomenalnu bastu.
    A sto se tice ribe, pitacu ih ja kad odem. 🙂

  • Slučajno nabasah na ovaj tekst i veoma mi se dopao. Suprug i ja od 2005. letujemo u Morinju (tako se zove mestašce u kojem je ovaj restoran) i svake godine odemo na tradicionalnu večeru u Ćatovića mline. Pošto ja nisam ljubitelj ribe i morskih plodova uvek naručujemo neko meso, najčešće Njeguški stek koji je fenomenalan (mene posebno oduševljava način na koji je pripremljeno povrće koje služe kao prilog). Ove godine uspela sam da rastegnem želudac za dezert pa Vam od srca preporučujem čokoladni sufle – najbolji koji sam ikada jela! Prijatno

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.