Negde u Boki Kotorskoj, zavučen duboko u hladovini nalazi se restoran “Ćatovića Mlini”.
Od ulaska na parking do dva sata kasnijeg izlaska sa parkinga disala sam kao začarana… Osećala sam mirise na sasvim drugačiji način, boje su bile živopisnije, jela bila drugo-dimenzijski ukusna a usluga visoko-razredno-fantastična!
Put koji vodi do restorana je krajnje neugledan i dok smo se vozili tih nekoliko minuta ozbiljno sam sebe pitala gde smo mi to uopšte pošli a poslednje što sam očekivala je bio ovakav restoran. Zapravo, pet minuta kasnije sam bila daleko srećnija jer smo zakoračili na parking na kojem nas je gospodin najljubaznije usmerio na slobodno mesto u hladovini a čak je kasnije i strpljivo odgovarao na pitanja o tome koja je koja biljčica na parkingu 🙂
Ulaz u restoran je čaroban. Ništa spektakularno – samo bambus, ali ipak… čaroban. To je trenutak kada sam već debelo zagazila u drugu dimenziju! Na pola puta do mog marsovskog stajališta, dočekalo nas je još dvoje ljubaznih gospodina koji su nas udobno smestili i prepustili četvrtom Ljubaznom Gospodinu (The Ljubazni Gospodin!).
Sama ideja da je Ljubazni Gospodin bio toliko ljubazan a da mi ni jednog jedinog momenta nije zasmetao meni je dovoljna. Neki se ljudi jednostavno rode sa tim dok drugi budu ili loše naučeni ili mnogo dobro naučeni pa budu iritantni. Ne, ovaj konobar je dobro poznavao meni restorana u kojem radi, bio uredan, blag, preduzimljiv ali ne i napadan, bio je taman dovoljno konobar i taman dovoljno lepo vaspitan čovek.
Ništa ne može tako dobro da uništi obrok u restoranu kao loša usluga, pa mi je ovo zaista jedan od najjačih utisaka.
Ambijent je poseban. Ćatovića Mlini je restoran sa velikim parkom u kojem su raspoređeni potočići, minijaturni vodopad, zelenilo, patke, veliki stari čamac, ogromni mačor u starom čamcu i mostići… Sve to zajedno meni nije nešto mnogo doprinelo ugođaju jer nisam mnogo pažnje na to ni obraćala, bilo mi je dovoljno dešavanje za stolom. Ambijent na prostoru restorana mi je mnogo kvalitetniji i mnogo više prija mom senzibilitetu. Stolovi su besprekorono postavljeni, izbor posuđa, escajg, staklarija, dekor prostora, stajling osoblja…zaista divno!
Neka od ovih jela sam prvi put probala pa je utisak delom zbog toga i jači, ali sam sigurna da bih se i posle stotinu isprobanih karpaća od tune i paštete od bele ribe uvek vratila u Mline jer je ovo zaista bio jedan od obroka za pamćenje – što ukusom, što izgledom.
Za predjelo smo dobili salatu od hobotnice, mus i paštetu od bele ribe (za koju smo dobili i recept a imena ribe se ne sećamo 🙂 ), karpaćo od tune sa prelivom od kapra i naravno, fantastične prepečene hlebiće sa klasičnim dresingom od malsinovog ulja, belog luka i peršuna.
Nije bilo previše ni morskog ni ribljeg mirisa – sve savršeno pripremljeno, osmišljeno i prezentovano.
Karpaćo od tune mi je bio neodoljiv jer tunu nikada pre nisam jela pa je zato cela situacija bila začinjena neobjašnjivim ushićenjem 🙂
Kako je ovaj rižoto predivan, ajme 🙂 Taj šafran daje fantastičnu boju 🙂 Sve je jako lijepo, gladna sam od slika, a tek je jutro :))) Sviđaju mi se rečenice o konobaru, dojam je drukčiji ako su ljudi koji rade jednostavni i nenapadni.
wow, ovo sve izgleda tako dobro, upotpunjeno tvojim opisom djeluje difinitivno kao mjesto na koje valja otići pojesti. sviđa mi se jako ovaj riblji menu
Ćatovića mlini, za njih sam čula još odavno i drago mi je da su zadržali kvalitet. Eto kako jedno malo mestašce može privući turiste da svrate samo svojim kvalitetom. Ne znam kako vam je sve to stalo u stomak, svaka čast. Ja bi se samo na predjelu zadržala.
ps kontaktiraj ih na sajtu da ti kažu koja je riba u pitanju
Fenomenalan menu! Lijepo vam je bilo 🙂
E sad mi je bas krivo sto nisam jos bila tamo. Cak smo cesto prolazili tuda ljeti ali nesto nikako da svratimo. Ljeti su nam druge stvari na pameti a zimi ne idemo na more i tako nam je to stalno u planu ali nikako da konacno odemo.
Nadam se kad probas tu pastetu da ces postaviti i recept
Nisam pretjerani ljubitelj ribe, ali ovo što ste odabrali je odlično i sve volim, pogotovo hobotnice i lignje. Super izvještaj, čak i malo žalim što nema fotki vodopada i potočića
Eh… mogu samo da uzdišem i da vrištim od muke… Zavidim ti!!! Sve izgleda predivno!
Krasno izgleda, šteta što mi nije bliže.
Predivno! Sve Izgleda jako ukusno i primamljujuce!
Sudeći po fotografijama i utisku koji jei restoran i hrana ostavila na tebe, doista mjesto koje vrijedi posjetiti. 🙂
Divan i interesantan post a tek fotografije sa ovim divnim đakonijama, prelepo…
Moj omiljeni restoran, u njemu smo proslavili sve vaznije datume do sada. :)))) Samo da znas, uvece zna da bude hladno,pa ti Ljubazni Gospodin ljubazno donese ljubazno bordo cebence. :))) Mada su u poslednje vreme poceli da odstupaju od tradicije koja je godinama krasila njihov meni. Ne secam se uz sta ali prosle godine sam dobila prinkls cips uz nesto. Priroda je divna, izvori, mostici , bas bas prelepo. Inace Ćatovići za potrebe restorana imaju sopstvenu farmu musalja tako da ako volis skoljke, dobijes sveze, mazene i pazene a lepo pripremljen. Preporucujem ti da sledeci put posetis i stari mlin u Ljutoj. Hrana je isto dobra a i okruzenje. On je bas na samom moru i imaju fenomenalnu bastu.
A sto se tice ribe, pitacu ih ja kad odem. 🙂
Slučajno nabasah na ovaj tekst i veoma mi se dopao. Suprug i ja od 2005. letujemo u Morinju (tako se zove mestašce u kojem je ovaj restoran) i svake godine odemo na tradicionalnu večeru u Ćatovića mline. Pošto ja nisam ljubitelj ribe i morskih plodova uvek naručujemo neko meso, najčešće Njeguški stek koji je fenomenalan (mene posebno oduševljava način na koji je pripremljeno povrće koje služe kao prilog). Ove godine uspela sam da rastegnem želudac za dezert pa Vam od srca preporučujem čokoladni sufle – najbolji koji sam ikada jela! Prijatno