“Ćatovića Mlini” – Morinj, Crna Gora

Negde u Boki Kotorskoj, zavučen duboko u hladovini nalazi se restoran “Ćatovića Mlini”.

Od ulaska na parking do dva sata kasnijeg izlaska sa parkinga disala sam kao začarana… Osećala sam mirise na sasvim drugačiji način, boje su bile živopisnije, jela bila drugo-dimenzijski ukusna a usluga visoko-razredno-fantastična!

Put koji vodi do restorana je krajnje neugledan i dok smo se vozili tih nekoliko minuta ozbiljno sam sebe pitala gde smo mi to uopšte pošli a poslednje što sam očekivala je bio ovakav restoran. Zapravo, pet minuta kasnije sam bila daleko srećnija jer smo zakoračili na parking na kojem nas je gospodin najljubaznije usmerio na slobodno mesto u hladovini a čak je kasnije i strpljivo odgovarao na pitanja o tome koja je koja biljčica na parkingu 🙂

Ulaz u restoran je čaroban. Ništa spektakularno – samo bambus, ali ipak… čaroban. To je trenutak kada sam već debelo zagazila u drugu dimenziju! Na pola puta do mog marsovskog stajališta, dočekalo nas je još dvoje ljubaznih gospodina koji su nas udobno smestili i prepustili četvrtom Ljubaznom Gospodinu (The Ljubazni Gospodin!).

Sama ideja da je Ljubazni Gospodin bio toliko ljubazan a da mi ni jednog jedinog momenta nije zasmetao meni je dovoljna. Neki se ljudi jednostavno rode sa tim dok drugi budu ili loše naučeni ili mnogo dobro naučeni pa budu iritantni. Ne, ovaj konobar je dobro poznavao meni restorana u kojem radi, bio uredan, blag, preduzimljiv ali ne i napadan, bio je taman dovoljno konobar i taman dovoljno lepo vaspitan čovek. 
Ništa ne može tako dobro da uništi obrok u restoranu kao loša usluga, pa mi je ovo zaista jedan od najjačih utisaka. 

Ambijent je poseban. Ćatovića Mlini je restoran sa velikim parkom u kojem su raspoređeni potočići, minijaturni vodopad, zelenilo, patke, veliki stari čamac, ogromni mačor u starom čamcu i mostići… Sve to zajedno meni nije nešto mnogo doprinelo ugođaju jer nisam mnogo pažnje na to ni obraćala, bilo mi je dovoljno dešavanje za stolom. Ambijent na prostoru restorana mi je mnogo kvalitetniji i mnogo više prija mom senzibilitetu. Stolovi su besprekorono postavljeni, izbor posuđa, escajg, staklarija, dekor prostora, stajling osoblja…zaista divno!

Neka od ovih jela sam prvi put probala pa je utisak delom zbog toga i jači, ali sam sigurna da bih se i posle stotinu isprobanih karpaća od tune i paštete od bele ribe uvek vratila u Mline jer je ovo zaista bio jedan od obroka za pamćenje – što ukusom, što izgledom.

Za predjelo smo dobili salatu od hobotnice, mus i paštetu od bele ribe (za koju smo dobili i recept a imena ribe se ne sećamo 🙂 ), karpaćo od tune sa prelivom od kapra i naravno, fantastične prepečene hlebiće sa klasičnim dresingom od malsinovog ulja, belog luka i peršuna.

Nije bilo previše ni morskog ni ribljeg mirisa – sve savršeno pripremljeno, osmišljeno i prezentovano.
Karpaćo od tune mi je bio neodoljiv jer tunu nikada pre nisam jela pa je zato cela situacija bila začinjena neobjašnjivim ushićenjem  🙂