Sećate se da sam vam pisala o Veneciji? Posle venčanja smo isplanirali celu malu rutu Italijom, spakovali se u auto i krenuli. Prvo stajalište je bilo Lido di Jesolo, da se odmorimo od puta i brčnemo. Svratili smo do Venecije a sutradan krenuli put Bolonje o čemu ću vam posebno pisati jer i dalje nosimo taj grad u sebi, na poseban način. Pričaću vam već.
Iz Bolonje smo krenuli za Firencu. Seoskim putevima. Kroz planine i šume. Možete li da zamislite takav put? Trajalo je satima, svaki sekund je bio ispunjen a slike u očima odzvanjaju još uvek.
Krivudavi putevi, biciklisti, motociklisti, kućice svih boja pored puta, terase sa bokorima cveća… prava mala čarolija. Kada smo već zašli duboko u Toskanu, naišli smo na seosku kafanu u kojoj smo jeli do tada najbolju domaću pastu. Ja raviole sa tikvicama i buđavim sirom a Marko fetućine sa nekoliko vrsta pečuraka. Mislim da nam je taj obrok ostao najupečatljiviji od svih. Tu smo jeli iz starih ispucalih tanjira, udisali svež Toskanski vazduh, sedeli za istim stolom sa lokalcima i dobili najdivniju uslugu.
Ulazak u Firencu je za nas bio spektakularan, nemoguće je bilo dokučiti gde grad počinje i gde se završava. Takve vidikovce do tada nismo doživeli, bukvalno smo Firencu imali na dlanu.
Ako se odlučite da posetite Firencu, sigurna sam da ćete sve atrakcije već imati zabeležene u notesu, pa vas neću zamarati time.
Neizbežno ćete proći glavnim trgom Piazza del Duomo na kojem ćete zateći ovo čudo obojeno roze, belim i zelenim mermerom. Neopisivo lepo i nestvarno!
Druga neizostavno stajalište jeste most Vecchio u sumrak. Kažu da je tu nastao pojam bankrota jer je most iz mosta sa mesarama pretvoren u most sa zlatarama pa su neki od najdragocenijih i najskupocenijih nakita mogli da se kupe upravo tamo pa su ljudi ostavljali čitava bogatstva na tom mostu.
Živopisan je, lep, krcat i lepši kada nema gužve 🙂
Pre nego što pređete na drugu stranu mosta, na putu sa glavnog trga naići ćete na poslastičarnicu tj. čokolateriju Venchi. Kada smo na kraju sve sabrali i oduzeli, ovde smo jeli najbolji sladoled od svih koje smo probali a verujte nam na reč – nismo se štedeli 🙂 Moj apsolutni favorit je ukus dulche de leche i naravno malina koju smo kasnije probali u Veroni.
Probali smo razne ukuse: đanduju, kapućino, kremu od žumanaca, čokoladu, voće strasti, dinju, malinu, belu čokoladu koja je odmah za karamelom po savršenosti 🙂
Ako idete u Italiju, ne samo u Firenacu kao takvu, morate sebi da priuštite uživanje uz tanjir raznih suvih mesa ili sireva i tanjir finih hrskavih brusketa. Drugog dana, negde odmah nakon što smo otvorili oči rešili smo da smo mnogo gladni. Došli do reke i upecali restorančić sa samo nekoliko stolova, jedva da se ima mesta za foto aparat ali pun lokalaca. Seli smo i naručili upravo to: tanjir sa mesima i tanjir sa brusketima, uz vino Chianti koje je karakteristično za Toskansku oblast. Takav obrok je ono što vam treba u dugim turističkim šetnjama, ne teška i obilna jela već ova sitna, za na zub, koja će vam život učiniti slađim i koja će vas dići iz mrtvih taman toliko da za dva sata morate ponovo da sednete na jedan sličan takav obrok 🙂
A sada, ako rešte da posetite baš Firencu i pitate se koje je to jelo karakteristično za ovaj grad ja vam preporučujem Firentinski stek (Bistecca alla Fiorentina), tzv. T-bone steak pripremljen na grilu, polu sirov, preliven maslinovim uljem i sa nekoliko kapi limuna i isečen na komade. Ja sumnjam da smo izabrali najbolji mogući restoran za jelo ovakve vrste, ali nama se jako svidelo. Možda zato što je to bilo prvo meso koje smo pojeli posle nedelju dana ili zato što je istinski mnogo dobro, ostaće nam misterija 😀
Kao predjelo smo uzeli bruskete sa grilovanom zuchinni tikvicom i rikotom i bruskete sa svežim paradajzom i mocarelom. Jesam li vam rekla već kako volim italijansku kuhinju??
Ne preporučujem vam da jedete u ovoj piceriji, odmah na glavnom trugu u sporednoj uličici koja vodi do Ponte Vecchio. Pice fantastično izgledaju, sve ih greju u peći pre služenja, ali jednostavno nije to to. Uvek smo izbegavali takva mesta u žiži turističkih dešavanja, ne znam šta nam sada bi.
Kasnije, u nekoj od dugih šetnji, naišli smo na jednu veliku poslastičarnicu. Ušla sam i tražila 3-4 tipično toskanskih hrskavih stvari 🙂
Dobila sam ove tri lepotice, uz dodatak puslice koja mi se nije svidela pa je nisam ni fotkala 🙂
Na ulicama ćete naići na lepe stvari i divne momente. Zabeležite ih, spakujte i nosite sa sobom dok ste živi…
Na putu za Modenu, prešli smo preko reke i popeli se na vidikovac. Ponovo smo, mada mnogo vernije nego na početku, držali Firencu na dlanovima. Srca su nam zastala na trenutak, upili smo svaki krov i svaki delić obale i poneli uspomenu sa sobom…zauvek!
Vaša Mila!
Ne znam da li postoji lepše mesto za svadbeno putovanje od Italije!
Pronašla sam se u mnogim tvojim rečenicama:)
Bila sam dva puta u u Firenci i dalje mislim da je nisma doživela kako treba. Mislim da ću morati još jednom da odem;)
Divne, srećne fotke, pune ljubavi!
Diiiivne razglednice iz Firence, nisam nikada bila ali sam sada odmah pozelela da odem.:)) p.s. jedva cekam nastavak sa puta… mmmm, ovi slatki kolacici opasno dobro izgledaju.;)))
Eh, tako draga i lepa Firenca.
Hvala na ovako divnom putopisu, stvarno je bilo uživanje gledati i čitati.
Odavno ja želim u Italiju ali imam osećaj da neću nikada otići 🙂 Utoliko više znače ovakve fotografije i utisci.
Divan, predivan post o mom omiljenom gradu!
prije 2 godine obišla sam Toskanu, između ostalog i Firenzu, to je jedno od najdivnijih mjesta na svijetu 🙂
Drago mi je da ste ovako uživali, divan post 🙂
Uzivala sam citajuci. Lepo sam se odmorila uz utiske i fotkice. Obozavam putopise, a jos vise cenim kada se putnik odluci da napise utiske sa destinacije na kojima je boravio, jer znam da je to zaista tezak posao. Obuhvatiti sve i nepropustiti nijedan detalj ume da bude napor.