Pita od duleka mi je jedna od omiljenih pita sa korama. Podseća me na baba Milenu i njen mali starinski sto u kuhinji sa svetlo plavom savršeno glaziranom radnom pločom sa imitacijom godova koju je, verujem, imala svaka kuća tih godina. Bilo je čudno kako je taj tako maleni sto njoj uvek prijanjao kao da je deo nje. I zaista jeste bio. Ona bi bila potpuno drugačija žena da je u toj njenoj kuhinnji stajao neki drugi, veći sto.
Još uvek pamtim miris krofni, salčića i vanilica koje je pravila. I ono kad iz Šapca sa dedom zapuca autobusom sa šest torbi punih nekakvih džemova, kolača, domaćih jaja, pilića i kojekakvih dečijih radosti. Bila je jednostavna a posebna. Baba sa najmilijim osmehom i sa neverovatnom sposobnošću da daje. Davala je šakom i kapom, šta stigne i kome stigne.
Kada budete pravili ovu pitu, setite se u tim trenucima ljudi koji vam zauzimaju posebno mesto u srcu, setite se zašto su vam tako važni i u njihovu čast pojedite pitu u slast!
Sastojci:
500g krupno rendanog duleka
250g šećera
1 kašičica mešavine začina (cimet, đumbir, oraščić)
4 jaja
1 kašika vanilinog šećera
180ml jogurta
1 kašičica praška za pecivo
100ml ulja + za podmazivaje pleha
500g tankih kora za pitu
Priprema:
Rendani dulek pomešajte sa šećerom i začinima i dobro ih promešajte. Jaja, vanilin šećer, jogurt, prašak za pecivo i 100ml ulja dobro umutite da se sastojci potpuno sjedine. Jednu koru premažite mšavinom od jaja; pokrijte sledećom korom pa i nju premažite filom od jaja; stavite sledeću koru pa nju pokrijte sa 2-3 kašike šećera i duleka. Uvijte u rolnu pa ređajte u nauljen pleh. Tako ponovite dok ne potrošite sav materijal. Preostali fil od jaja ravnomerno prelijte preko uvijene pite pa pecite u zagrejanoj rerni na 170 stepeni oko 30 minuta. Služite posuto prah šećerom.
Srećan vam Međunarodni dan kuvara!
Prijatno! Vaša Mila!
Jao, ja mnogo volim dulek u svim varijantama! Juce sam bas pravila corbu i pekla dulek! 🙂 a pitu najvise volim kad mama napravi 🙂
P.s. Divan tekst i recept 🙂
:*
Bake su uvek takve, posebne, strpljive i srca prepunog ljubavi, divan recept i post!:))
Te bake su mi uvek u glavi stajale kao posebna vrstaa ljudi, kao da su izmišljene da budu takve 🙂
Фотка са дедом и бабом је одлична…кад нисам заплакао кад сам видео рецепт.
Miki, pa ti još više pamtiš taj maleni sto 🙂 Mica je bila velika faca 🙂 :*
Ја дошла по рецепт а ти ме расплакала…
Glupo je da kažem, ali drago mi je zbog toga. I ja sam sama svaki put na ivici da zaplačem, kad god se vratim ovom tekstu. Baba Milena je bila baš posebna i drago mi je da i druge ljude dotaknu ove reči na isti način kao mene 🙂