Da sam bolji čovek, ne bih ni napravila ovaj kolač. Izdržala bih, stisnula zube i rekla sebi da uopšte nije potrebno da se bilo šta slatko šunja po kuhinji, pa makar to bio i malo zdraviji domaći kolač. A da ovaj kolač ne izgleda ovako fantastično kako izgleda, možda bih i odolela. Naravno da nisam odolela! Pa ko bi živ u tome uspeo? Možda treba da napomenem da je polovina kolača već završila u zamrzivaču jer me je bilo strah da ga ne pojedem celog. Toliko je dobar da bih ga bukvalno jela sve dok ga ima!
Imala sam tri prezrele banane. Toliko prezrele da su se raspadale kad ih uzmem u ruku, onako zajedno sa korom. Takve banane bih inače odavno bacila ali sada sam u fazi iskorišćavanja svih namirnica koje imam u kuhinji. Ako ste čitali prethodne postove, shvatili ste da u kupovinu ne idem i da kuvam od onoga što imam u frižideru, zamrzivaču ili špajzu uz minimalnu nabavku ako je baš neophodna. Danima nisam ništa od hrane bacila i ne mogu da budem ponosnija na tu činjenicu.
Ta činjenica me tera da se osećam odgovorno i zrelo. Onako, kao da stvarno znam šta radim i kao da držim stvari u svojim rukama. Dopada mi se taj osećaj i zaista bih volela da to bude nešto što će mi biti deo svakodnevnice a ne samo osvešćivanje s vremena na vreme. Lep je osećaj kada znaš da svoj novac nisi bacio uzalud.
Pokušaću da uvedem i nedeljne kupovine. Nisam sigurna kako to da izvedem jer sam navikla da bukvalno svakog dana tri puta dnevno smišljam obrok i na osnovu te ideje odlazim u prodavnicu ako je potrebno. Prodavnica je blizu pa je to zaista funkcionisalo okej ali je problem što u korpi nepogrešivo završi i gomila stvari koje nisu bile u planu. A to nije okej. To uglavnom rezultira prenatrpanim policama u frižideru i bacanjem hrane na dnevnom nivou jer ne stignemo sve da iskoristimo. Užasno!
Dok koristim namirnice koje imam, na jedan papir zapisujem sve što je potrebno kupiti. Odvojila sam kolonu za hranu i kolonu za ostale potrepštine tipa hemije i slično. Za sada mi je kolona sa hranom popunjena samo jednom stavkom, a to je maslinovo ulje koje je na izdisaju. Ideja mi je da do nedelje popunjavam taj spisak i u nedelju odem u nabavku za celu sledeću nedelju. U međuvremenu bih makar otprilike osmislila i jelovnik za sledećih sedam dana i pokušala da ga se pridržavam.
Kako vi funkcionišete? Da li uspevate da iskoristite sve namirnice koje unesete u kuću ili dosta toga bacite? Bilo bi super da jedni druge isnpirišemo na ovaj način. Baš se radujem svojim poduhvatima! Javite se ako ste u istom sosu ☺
Za ovaj kolač sam od onih skoro pa umrlih namirnica iskoristila prastare banane, kakao prah otvoren pre sto godina i pečene lešnike koje sam skoro ćušnula u zamrzivač da ne bi užegli. Kolač je fantastično ukusan, čokoladan, sočan i stvarno takav da sam morala da ga sklonim od sebe da ga ne bih celog pojela.
Količine su date u šoljama. Kolač smo pravile Lenka i ja pa mi je bilo nezgodno da sve merim kako bih zapisala gramaže. Za svaku od ovih stvaki možete izguglati i tačnu gramažu, mada je ovakvo merenje stvarno jednostavno. Uzmite jednu šolju za čaj, zapremine otprilike 220 ml, i neka vam ona bude mera za sve.
Banana hleb
1 šolja brašna
2/3 šolje kakao praha (koristim dr.Oetker)
1 kašičica sode bikarbone
1/4 kašičice soli
3 zrele banane
1/4 šolje rastopljenog putera
1/4 šolje ulja po želji
3/4 šolje smeđeg šećera
1 jaje
1 kašika ekstrakta vanile
100 g tamne čokolade
100 g pečenih seckanih lešnika
50 g suvih brusnica
Priprema:
Rernu zagrejte na 190 stepeni. Kalup za hleb 25 x 11cm obložite papirom za pečenje ili podmažite uljem/puterom pa dobro pospite brašnom. U većoj činiji pomešajte brašno, kakako prah, sodu bikarbonu i so. U odvojenoj posudi izgnječite bananu viljuškom pa dodajte puter, ulje, šećer, jaje i ekstrakt vanile. Sjedinite pa pomešajte sa suvim sastojcima. Dodajte brusnicu, veći deo čokolade koju ste isekli na kockice i veći deo pečenih seckanih lešnika. Sve preručite u kalup a preko pospite preostalu čokoladu i lešnik.
Pecite 50-55 minuta u zagrejanoj rerni. Nakon pečenja, kolač ostavite u kalupu 15-ak minuta a zatim ga izvadite naa žicu ze hlađenje. Kolač je odmah nakon pečenja jaako mekan i sočan i teže se seče. Nakon hlađenja je sečenje olakšano ali kolač ostaje sočan i blago vlažan. Na slikama je kolač isečen odmah nakon pečenja.
Recept isproban odavde.
Prijatno! Vaša Mila
Bas sam se nasla u prici sa bacanjem hrane. Iako mi idemo u samoposlugu otrpilike tri puta nedeljno, od toga jednom u ‘veliku kupovinu’, kupujemo nepotrebno puno, i gomilamo hranu bez granica. Pre par meseci sam bacila tri kutije basmati pirinca od pola kg, jer sam srecom videla da je u jednoj crv, a onda i u drugoj i trecoj. Sreca na drugom kraju ostave su bile kutije pirinca bez mesa. Cemu toliki pirinac za troclanu porodicu ne znam… Ah, da, vidim dve banane sa pegicama. Mozda bi moglo…
E baš to! Nepotrebn je zaista. Ja toliko začudim sebe ponekad šta sve to unesem u kuću jer je ili bilo dobro sniženje ili je nešto novo što nisam probala ili jednostavno ne znam da u kući imaam isto to 🙂 Uspela sam do danas da potrošim svo voće i povrće iz frižidera, bacila sam samo nekoliko pečurki koje su stvarno bile loše. Toliko je dobar osećaj 🙂
I evo, otišla u piljaru i nakupovala namirnice za sledećih nekoliko dana i neći ići ponovo dok to sve ne potrošim. A banane – zna se gde će Direkt u ovaj kolač 🙂
Ovo je fantastican recept! Muz malo malo pa vice: imas tri prezrele banane taman za banana hleb 🙂
Moje pitanje je samo da li je normalno da se kolac prilicno mrvi ili ja negde gresim? Naravno, ovo ne umanjuje njegov sjajan ukus 🙂
Pozdrav!
Drago mi je da ste zadovoljni ukusom 🙂 Ne sećam se da se meni mrvio, bio je prilično sočan uvek. Jedino ako ste duže pekli, to mi jedino pada na pamet ovako na prvu.