Uvek se, iz poštovanja prema svim mamama i bakama ovog sveta, pitam da li treba da objavim ovaj recept na blogu. Ne zato što ne volim domaću supu ili zato što mislim da moj recept nije dovoljno dobar…nego zbog onog neprocenjivog osećaja koji mamine ili bakine supe probude u nama – osećaj sigurnosti, osećaj da je sve u redu i osećaj da svet može da nestane ali da će supa uvek biti tu.
Ja nisam ni mama ni baka, ali jednog dana ću biti. Do tada ću da usavršavam taj ukus sigurnosti u tanjiru i da hvatam cake od mojih kulinarskih heroja.
Nema toplije supe od domaće supe!
Ovaj recept ću vam predstaviti u drugačijoj formi baš zbog toga što je dobra supa u svakoj kući različita… negde je prave sa rezancima, negde sa knedlama, negde je pileća, negde je juneća, negde je sa krompirom, negde sa lovorom… svaka je prava!
Juče sam za ručak pravila rolovano pile, izvadila sam kosti iz celog pileta i stavila ih u zamrzivač za supu. Mama je, na primer, stalno kuvala supu od celog, domaćeg pileta i to su stvarno najposebnije supe koje sam ikada jela. Količina mesa zaista nije bitna, ali sam kod pileta naučila da je supa uvek lepša kada kuvam šiju, krilca i ostatke otkošćenih (!?) bataka i karabataka. Sa belim mesom nećete postići ovaj efekat jer je ono potpuno posno pa vam neće dati pravi pileći ukus.
Dakle, danas sam supu kuvala od ostataka celog pileta – krilca, koske od bataka i karabataka, kičma, šija i trtica na kojima je ostalo mesa nakon jučerašnjeg otkoštavanja (!?) pileta :). Sve sam stavila u veliki lonac. Oljuštila sam dve velike šargarepe, jedan koren peršuna i jedan veliki crni luk. Nekad stavljam paškanat i celer (kad šta imam) – ta odluka je zaista na vama i sigurno nećete pogrešiti za šta god da se odlučite. U mom slučaju su piletina, luk i šargarepa neizostavni sastojci.
Povrće sam ubacila u lonac sa piletinom, dodala dve kašičice soli, jednu kašičicu bibera u zrnu, list lovora i vezu peršuna. Nalila vodom i kuvala dugo, toliko da je voda uvrila do pola i meso počelo da se odvaja od kostiju. U zavisnosti od toga koliko supe želim da dobijem, nekad dodam još vode pa pustim da provri. Onda procedim supu i vratim je u šerpu, pa nazad na ringlu. Šargarepu isečem na kolutove, luk uglavnom bacim, koren peršuna i listove peršuna koji su se kuvali uvek bacim pa stavim kasnije sveži. Meso odvojim od kostiju, ustinim prstima pa vratim u supu zajedno sa šargarepom. Posolim ako je potrebno i dodam mlevenog bibera. Kada stavljam fidu uvek je malo izmrvim prstima nad šerpom u kojoj je supa. Kuvam toliko da provri i da se fida skuva.
Svaki ručak će vam biti ukusniji ako ga započnete tanjirom ovako mirisne supe 🙂
Prijatno! Vaša Mila!
Hihihi, nova serpica :)) Izgleda sjajno!
jako lijep post
Ovako ja kuvam svoju domacu supicu. Bukvalno identicno. I uvek je fenomenalna. Divan post.
E, moj muz ce ti posebn obiti zahvalan na ovom receptu. Narocito kad je budem napravila 🙂 Ja sam ljubitelj corbi, ali nikako da mu priredim ovakvu neku deliciju, da ga podseti na njegovu majku i baku. PA posle lepo rinflajs, po vojvodjanski!
Pratim tvoj blog, duže vremena a sad odlučih da ti se obratim. Moram reći da sam zadivljena kako textovima i slikama tako i samim dizajnom sajta. Pošto imam svoj blog težim da ga unapredim da jednog dana izgleda jednako kvalitetno kao tvoj. Dotad posmatram i učim od boljih. Veliki pozdrav.
Dragana, hvala ti mnogo na komentaru i lepim rečima! Želim ti mnogo sreće u daljem radu, samo napred! ♥
Pingback: Rižoto sa graškom - Milin Kuvar