Mislim da je ovog decembra važnije nego ikada da se osvrnem na godinu koja je za mnom. Treba da je pošteno pretumbam i stavim joj jednu platinastu krunu, za godinu kraljicu koja mi je uzela i dala sve. Da, baš tako. U ovoj godini sam izgubila tatu i izgubila sebe. Ista godina mi je poklonila toliko mnogo novih saznanja upravo o njemu, meni samoj i svemu što me je celog života okruživalo. Zato ovo nije samo kućica od medenjaka. Ovo je korak napred. Korak ispred linije koja je oko mene iscrtana i iz koje želim da se iskobeljam.
U 2020. sam ušla spremna da preokrenem svet. Trebalo je da budem žena koja će započeti svoj biznis, napisati svoj kuvar, otputovati na neko strava mesto sa svojom porodicom, doživeti godinu za pamćenje. I doživela sam je, ali po potpuno izmenjenom scenariju. Neću i ne mogu da vam pišem o tatinoj bolesti, o lekarima, o nadama i izgubljenim nadama, o padanju i dizanju, o njegovom ponosu kada stavlja Lenkinu sliku pored kreveta, o tišini, o njegovom muku kojim je vrištao na sav glas, o danima kada sam bila prestravljena da pređem prag njegove kuće i uhvatim ga za ruku, o Lenkinim pitanjima na koja sam morala da pronađem odgovor, o očima moje mame i mojih sestara tog dana kada smo ga izgubile, o snazi i stamenosti koju je tata do tog trenutka imao u sebi, o ljudima, o boli koja je razarala grudi svih proteklih meseci. Neću i ne mogu. I ne treba. Ostalo je tamo negde iza, još uvek pokušavam da svemu nađem mesto.
Tokom svih tih dana, nedelja i večnosti tokom kojih sam živela a da zapravo nisam disala, pored mene je prolazio život. Prolazila je Lenka, prolazio je Marko, prolazili su protesti, prolazila je korona, prolazili su lekari i medicinske sestre, prolazili su bolnički ulazi, prolazile su bebe i prolazili su rođendani, prolazili su poslovi, prolazila je hrana, prolazio je život.
Ova godina nije dobra godina. Ali, ovo je važna godina. Izgubila sam tatu i izgubila sebe. Zato je ova kućica toliko velika. Da tebi, koja ovo čitaš i možda prolaziš kroz isto, da samo tebi lično kažem – bićeš okej. Ponovo ćeš da praviš kolače sa svojom ćerkom. Ponovo ćeš na sebe staviti boje. Ponovo ćeš voleti muziku. Ponovo ćeš osećati radost. Ponovo ćeš poželeti da staviš onaj tvoj omiljeni crveni karmin koji si sakrila duboko u neseser. Ponovo ćeš grliti svim srcem. Ponovo ćeš, uz tugu ali i radost, pričati o svom bližnjem. Nećeš biti ista, ali sastavićeš se. Pokupićeš deliće i zalepiti ih nekako. I tuga će doći ponovo, nenadano. I prebrodićeš je. Ne zato što moraš. Ne, ništa ne moraš. Prosto će tako biti.
Nešto ću vam reći u tajnosti. Da me je tata video da pravim ovu kućicu, verovatno bi me iskritikovao što nisam dovoljno veliko pravoslavno srpče i što se bakćem zapadnjačkim običajima, ali znam, znam da bi bio užasno ponosan na moje i Lenkine ruke. Posebno na njene. Užasno ju je mnogo voleo i ne mogu biti zahvalnija na tome što su imali dovoljno vremena da on u njenom srcu ostavi dobar trag. U igri, beskrajnoj igri za okruglim stolom. Deda Mirko i njegov Lenkić Čvrkić. ❤️
Kućica od medenjaka
Testo:
150 ml bombonskog/glukoznog sirupa (u rinfuzima)
250 ml šećera
200 g putera ili margarina ako ne planirate da jedete keks
150 ml mleka
1 kašičica sode bikarbone
2 kašičice začina za medenjake
700 g brašna T400 meko
Prozori:
100 g šećera
40 ml bombonskog/glukoznog sirupa
30 ml vode
nekoliko kapi gel boje
Rojal glazura:
2 belanceta
oko 450 g šećera u prahu
1-2 kašike limunovog soka
Dekorativne mrvice, bombone
Priprema:
Prvo da vam naglasim da sam recept pratila sa bloga Ja u kuhinji. Znam da Olivera ima veliko iskustvo u pravljenju kućica i iskreno, nije mi ni padalo na pamet da tražim negde druge. Tako da za sve dodatne isntrukcije i inspiraciju, skoknite do njenog bloga i pronaći ćete mnoštvo korisnih saveta oko svega. Evo i linka: Ja u kuhinji – Kućice od keksa.
Takođe, ja sam koristila margarin jer znam da nećemo jesti kućicu i prosto mi je bilo žao putera! Testo je bilo super za rad i sa margarinom, tako da nemate brige. Prvo ćete u šerpici pomešati šećer, bombonski sirup i margarin. Pustićete da provri i da se sav šećer istopi. Sklonite sa vatre i dodajte mleko pa sve dobro sjedinite.
U odvojenoj posudi pomešajte brašno, sodu bikarbonu i začine. Dodajte prohlađenu smesu iz šećerpe i izmešajte da dobijete jako meko ujednačeno testo. Poslušala sam Oliverin savet pa sam smesu podelila na 4 dela. Svaki sam stavila u kesu za zamrzivač i rastanjila prstima koliko može da bude pravilnog oblika. Tako sam stavila u frižider i sačekala do sutra. Nije ključno da se čeka preko noći, bitno je da se testo samo dobro stegne da biste lako baratali njime.
Sutradan sam rernu zagrejala na 180 stepeni i nacrtala šablone za sečenje testa. Videćete na slikama koje su dimenzije i jedino na šta TREBA DA OBRATITE PAŽNJU jeste dužina krova. Ja sam morala da ga pravim ponovo jer sam prednju i zadnju stranu kuće lepila NA stranice a ne U stranicama, pa mi je cela kuća ispala duža. Napravila sam ponovo krov kada sam to shvatila (u sred snimanja :)) tako što sam iskoristila isti šablon ali sam ga produžila za 2 cm. Sva sreća pa je testa ostalo i imala sam taman dovoljno za dve strane krova.
Olivera preporučuje da razvlačite testo između dva papira za pečenje. Meni to nije išlo, pa sam razvlačila na radnoj površini uz dodavanje brašna po potrebi. Testo je ostalo hladno tokom razvlačenja tako da sam ga nakon sečenja lako prenela na pleh obložen papirom za pečenje. Samo pazite da testo uvek bude odlepljeno od površine tokom oklagijanja, da vam se ne bi transformisalo prilikom dizanja.
Na krovu sam napravila šare okruglim nastavkom za špric, ali možete koristiti bilo šta a da je malo tanje i oštrije. Istim kalupom sam vadila prozore. Vrata sam isekla proizvoljno. Isečeno testo pecite u zagrejanoj rerni 15-18 minuta, zavisno od debljine na koju ste razvukli. Meni je prednji deo kuće bio tanji pa je izgoreno na 18 minuta.
Dimenzije stranica (dva komada): 21 cm x 11 cm
Dimenzije krova (dva komada, šare okruglim kalupom): 21 cm x 11 cm
Prednji i zadnji deo: 11 cm širina, visina do vrha krova 16,5 cm, visina do svoda krova 11 cm (kao i visina stranica)
Ohladite testo. Može stajati i danima pre nego što počnete sa sklapanjem kućice. Staklo za prozore ćete napraviti isto kao i lizalice:
U šerpu stavite šećer, kukuruzni sirup i vodu pa ih dobro izmešajte a zatim stavite na srednju jačinu da se kuvaju. Kada provri stavite kuhinjski termometar i kuvajte dok ne dostigne temperaturu od 149 °C. Tada je jako gusto ali nije krenulo da žuti i sve vreme stvara mehuriće. Pogledajte video da vidite koje gustine treba da je šećer kada dostigne temperaturu.
Kada je šećer dostigao temperaturu sklonite šerpu sa vatre i pustite nekoliko minuta da prestane da peni i stvara mehuriće. Kada je prestalo, tada postepeno dodajte boju sve vreme mešajući. Sklnite decu dalje od stola a zatim kašikom vadite (PAŽLJIVO) istopljeni šećer i sipajte i otvore na keksu koji ste poređali na papir za pečenje. Sačekate 15-ak minuta da se stegne i ohladi.
Rojal glazuru napravite tako što ćete belanca umutit žicom da postanu penasta pa postepeno dodavati šećer i limun dok ne utrošite sve sastojke. Smesa treba da bude gusta ali dovoljno retka da sa njom možete baratati. Obavezno je pokrijte folijom ako je ne koristite odmah jer se brzo suši.
Na ravnom tanjiru ili tacni prvo spojite jednu stranicu kuće i jedan prednji/zadnji deo. Nanesite rojal glazuru na ivicu stranice pa spojite pod pravim uglom i malo zadržite. Ovo se neće stegnuti odmah, pa je bitno da budete pažljivi i strpljivi. Stavite čašu ili nešto slično da drži te dve stranice.
Kada se delimično steglo, dodajte još jednu stranicu, pa onda zatim i poslednju stranicu. Dok se jedan deo steže, vi drugi možete već ukrašavati. Kada je kućica skroz stegnuta, tada tek stavljajte krov. Ja sam nanela nekoliko slojeva glazure na ivice pre nego što sam stavila krov, da bi se lepo ušuškao i da bi lepo legao. Kada stavite stranice krova, držite nekoliko minuta da se delimično stegne. Nemojte odmah pustiti. Popunite rupe tamo gde je potrebno.
Vratanca prilepite istim principom. Ja sam ih otvorila na unutra, ali sasvim je logično da stoje otvorena na spolja, ako imate mesta na tacni 🙂 Za šaranje vam nisam potrebna, to je samo na vama. Kupite sve što volite i što vam se dopada! Mi smo pravile jednu zimsku kuću za vile, pa nam je sve nežno i roze. Sve perlice koje vidite su kupljene odavno i ne mogu vam reći gde da ih nabavite. Biserčići na krovu su Dr.Oetker Dekor. Bombonice na krovu su obične bonibon bombone, izdvojile smo nijanse koje su nam se uklapale iz ukupno 3 pakovanja. Ostalo smo pojele usput 🙂
Prijatno vam igranje! Vaša Mila