Kako sam naučila da volim rođendane

Kako sam naučila da volim rođendane

rođendan

Kada ti dan započne sa buketom cveća na kućnu adresu sa porukom:

“Srećan rođendan! Mama”. 

Danas sam napunila 26. Pre nekoliko godina su mi ljudi koji pune 26 bili matori. Danas nisu, danas se ne osećam ni starije ni staro. Osećam se isto kao i dan ranije. Mrzim klišee.

Ove godine sam rešila da ne slavim rođendan. Rešila sam da rođendansku sreću potražim u drugim stvarima, da dan provedem samo malo lepše nego što dane inače provodim. Rešila sam da ne pravim žurku, da ne pravim tortu i da ne očekujem poklone, da svoju 26 dočekam mirno. Onako, kao kada se nečemu mnogo raduješ pa nećeš da vičeš od sreće da ga ne urekneš. Stvarno imam dobar osećaj!

Do sada mi je uvek nedostajalo to nešto. Nešto sitno što nisam umela da opišem i što  sam uvek tražila u slavlju jer…kako da ne slaviš kada ti je rođendan (?!) – to mora da je okidač za sreću tog dana.  A ustvari, nikada nisam bila istinski srećna što mi je rođendan. Uvek po nepisanom pravilu očekuješ neku veliku promenu i veliku pažnju, a sutradan se probudiš potpuno isto kao i prethodnog dana – na istom jastuku, sa istom jutarnjom frizurom i podočnjacima (možda samo malo lepša nego juče) i sa istim jutarnjim navikama – kupatilo, kafa, komp.

Suštinski ostaješ isti čovek i kada to shvatiš, znači da si malo sazreo. Makar malo. Poenta i jeste u druženju, ali onom spontanom kad ti najbliži svrate na kafu. Poenta i jeste u torti, ali onoj koju dobiješ od svoje sestre, najšareniju ikada jer si to baš ti. I poenta jeste u poklonima, ali onim poklonima koji te istinski iznenade.

Do danas to nisam znala o sebi, ali eto… Saznala sam da je za moju sreću potrebno malo i da nikakva rođendanska slavlja nikada neće uspeti da mi obezbede takvu sreću.

Ove godine sam drugačija. Ove godine sam potpuno ispunjena. Ove godine sam udata za najboljeg čoveka na svetu. Ove godine sam kompletna ličnost. Ove godine imam pravu ideju o tome kakav život želim za sebe. Ove godine je dovoljno što su mi moji tu blizu i što mi u stanu mirišu dva predivna buketa cveća. Ove godine ne slavim rođendan, slavim sreću!

Vaša Mila!

 



6 thoughts on “Kako sam naučila da volim rođendane”

  • Sretan ti bio, i ovaj i svi sljedeći rođendani!

    I ja sam nedaleko od tebe, 25 sam si zamišljala sa završenim faksom, poslom, da sam se osamostalila i imam muža. Evo me ludim kod kuće, još 8 ispita do kraja, no maštam o svim lijepim stvarima još više nego prije. 🙂

    Divan tekst. 😉

  • Ma srecan tebi rodjendan ili sreca ili vec to sto tebi odgovara. Kad procitam to matora sa 26 god dodje mi da se slatko nasmijem jer ja ove godine punim 40 ali nikako nebih rekla da sam matora.

  • Hehe, i meni je 26 bio neki čudan broj, mislila sam kao mala da ću do tada imati i muža i decu, ali ne, i sa 27 se i dalje osećam mlado i detinje. 🙂 Volim takve rođendane, jer najlepše je u krugu najmilijih. :*

  • Draga, zar ja tek sada da pročitam??? Brukica moja!
    Srećan rođendan :****
    Neka godina proslave sreće potraje čitav život. Ja sam napunila…poprilično više od tebe, a opet…slavim sreću i živim život, onaj pravi, realni, svakakav i bojim ga čarobnim bojama kad mogu a prihvatam i sivog kad je drugačije nemoguće…Volim svoj život, najkraće rečeno 🙂
    Tebe ljubim do neba plavog i vedrog i želim ti neki divan toskanski ili provansalski kolorit kad god zatreba da se oboji neka potencijalna tuga :* Srećan ti rođendan!!!!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *