Taliri sa višnjama od malina

Taliri sa višnjama od malina

taliri-sa-malinama

Ovaj post smo moja Nataša i ja spremila još pre nekoliko dana. Ona je napravila kolače, ja slikala, ona napisala svoj deo teksta, ja sredila fotke…ali nikako da i ja sednem i napišem taj svoj tekst. Treba da vam predstavim moju sestru. Moju Natašu. A pojma nemam odakle da počnem.

Nije ona samo sestra. I nije samo Nataša. Ona je nešto više od imena i rodbinske veze.  Kada je ona bila kul student ja sam još uvek bila ne-kul osnovac. Mnogo je vremena prošlo dok nismo došle na istu talasnu dužinu, dok nismo progovorile kao odrasle…istim jezikom. Sada mi je jedan od najbliskijih prijatelja koje imam, velika podrška i čovek za sve a samim tim možda i najdraži gost na blogu 🙂

Nataša će vam ispričati ostatak:


Taliri sa pudingom i višnjama od malina

Nit sam vična kuharica, nit food bloger. Gostujem iz čistog nepotizma, ni manje ni više nego kod rođene sestre Milice na blogu. Što naš narod kaže i naširoko praktikuje: „i po babu i po stričevima“ (u ovom našem slučaju po ocu i majci).

Tako retko spremam hranu da se svako moje spremanje dugo pamti i prepričava. Kolač koji je pred vama je nadmašio puko prepričavanje. Sećanje na veličanstvene talire je dostiglo vrhunac i poništilo samo sebe. Mnogo je vremena prošlo od poslednjeg puta kada sam ih spremala, a mnogo puta su moji ukućani izrazili želju da ih ponovo probaju. Kako je vreme odmicalo želja je rasla, sećanje je bledelo, pa je iz sudara želja i uspomena nastao mit o talirima. A iz mita su se rodile mnogobrojne teorije zavere kao na primer: da li su taliri bili veliki ili mali, da li sam ih umesila jednom ili više puta, da li se višnje mešaju sa pudingom ili želatinom, da li treba da budu više ili manje pečeni, da li su ikada napravljeni, da li sam se ja ikada približila šporetu, i ko je uopšte Anđa za koju tvrdim da je prvobitni tvorac talira…

Anđa je moja drugarica iz ulice, dugogodišnja komšinica. Oko 2005. godine u nekom časopisu za domaćice pronašla je talire. Sećam se da sam se pitala koji se to proces  odigrao u njenom mozgu, koji je doveo do prepoznavanja savršenog recepta. Kako je uspela da izdvoji baš „Talire sa pudingom i višnjama“ od 500 drugih recepata. Bila sam fascinirana njenim talentom. A da ne govorim o fascinaciji samim talirima. Vrhunska kombinacija blagog krema, slatkog testa i kiselog želea daje nešto nalik na božiju strast, što reče moj otac (ponovo nepotizam). Za kratko vreme taliri su postali „onaj naš kolač“. Anđa i ja smo bile jedine dve osobe u okolini koje su ih pravile. Dok smo ih pravile. Dok nam se putevi na nisu na neko vreme razdvojili, a taliri dobili status uspomene.

Kada sam ih nedavno pomenula Anđi, koja je za mene ostala njihov izvorni tvorac, rekla je: „Mislim da znam o čemu pričaš.“ Čak i ona…

Kako bih spasila talire nezasluženog zaborava, a ukućane rasteretila teorija zavere, koje predstavljaju preteško breme za njihova nejaka pleća, rešila sam da posle skoro deset godina ponovo napravim čuvene „Talire sa višnjama“. U tome mi je pomogla „Sveska za recepte“.

Naravno da imam svoju svesku za recepte, bez obzira na učestalost spremanja istih (doduše sa više neispisanih strana nego onih popunjenih). Imala sam nepisano lično pravilo da zapisujem samo ona jela koja sam već spremala i koja su mi se mnogo svidela. Tako da je ova moja sveska bila ustvari dugogodišnji čuvar jedine i nepobitne istine o „Talirima sa pudingom i višnjama“. Više nije bilo mesta skepsi. Imala sam sve crno na belo, samo je ostalo da ih materijalizujem i oživim istinska sećanja svojih ukućana.

taliri-priprema

Kod materijalizacije se javio mali problem. Naime nisam imala višnje, al’ sam imala maline. Bile su dovoljno kisele da ih poturim umesto višanja. Nisam imala ni listiće badema, pa ih nisam ni stavila. U krem sam zaboravila da stavim šećer, ali sam ga dodala pre filovanja. A kad sam ubacila talire u rernu setila sam se da ih nisam premazala žumancetom, pa sam morala da ih vadim i premazujem.  Ali to su sve zanemarljive sitnice. Dokaz o tome je taj što se talirima gubi svaki trag od izlaska iz pećnice.

Poštovani posetioci Milinog kuvara, pred vama je kolač, zahvaljujući čijoj lepoti i naravno rođačkim vezama, ja trenutno gostujem na Milinom blogu:

Sastojci:

350 g višanja

2 pudinga od vanile

310 ml mleka

100 g šećera

250 g sirnog namaza (krem sir)

300 g brašna

1 prašak za pecivo

6 kašika ulja

2 žumanceta

listići badema

Priprema:

–          Žele od višanja. Iscediti sok iz višanja (malina). U sok od višanja (malina) dodati jedan puding i prokuvati, pa dodati višnje (maline). Staviti da se ohladi.

–          Krem. Drugi puding prokuvati u 250  ml mleka. Dodati 35 g šećera i 100 g sirnog namaza. Ostaviti smesu da se ohladi.

–          Rernu zagrejati na 200⁰C.

–          Testo. Zamesiti glatko testo od svog brašna (može da se doda još brašna po potrebi), praška za pecivo, ulja, 60 ml mleka, 150 g sirnog namaza i 75 g šećera. Testo razvući i iseći na kvadrate. Svaki kvadrat obložiti pudingom, pa uglove kvadrata preklopiti ka sredini.

filovanje-taliri

Premazati razmućenim žumancetom.

taliri

U sredinu svakog talira staviti po jednu kašičicu smese od višanja.

taliri-pre-pecenja

Peći 15 minuta (ja sam pekla 20). Po želji posuti listićima badema.

naksi

taliri-maline

Prijatno! Vaša Mila i njena Nataša ♥



13 thoughts on “Taliri sa višnjama od malina”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.