Pide – turska pica

Ne gledam tv. Pogledam po neku seriju ili emisiju ako se baš desi da znam da je tog trenutka na programu, ali sve ostalo me ne zanima. Rijalitiji, španske/turske/grčke serije, vesti, tračevi i ostalo stvarno nisu moj fah. Toliko sam izričita u tome da bukvalno ne želim ni da mi televizor bude zaustavljen na programu koji ne podržavam pa iako ga ne gledam. Ne želim da budem ni delić uključena u gledanost sadržaja koji mi se ne dopada. Uvek sam u društvu bila ona što ne zna za važne događaje. To mi jednostavno nikada nije bilo kul. Živim tim životom od kako znam za sebe. Lepše mi je da ne znam nego da znam ono što me ne zanima.

Ali, pre nekoliko meseci se desilo nešto čudno. Toliko čudno da još uvek često razmišljam o tome šta se to sa mnom desilo u tih nekoliko dana i kako su ti dani uticali na mene. U nekoj besanoj noći na tv-u se prikazvalo nekoliko epizoda neke turske serije. Nevažno je koja je bila, važnije je to da sam je nakon tih nekoliko epizoda pronašla na YT-u i odgledala od početka do kraja. To je trajalo 2-3 dana i to pred neki put na koji sam išla sa Markom i Lenkom. Bukvalno nisam spavala ta dva-tri dana i svaki trenutak sam trošila na gledanje turske serije. Navukla sam se. Nisam mogla da se odvojim od ekrana. Nisam se smirila dok se on i ona nisu konačno spojili i počeli da žive životom koji su želeli. Naravno da je bila ljubavna priča.

Razmišljala sam o tome kakve je efekte na mene ostavila ta serija, taj nečiji nestvarni život sa ekrana. Pitala sam se šta me je to toliko privuklo i toliko čvrsto držalo da nisam mogla da se otmem. Došla sam do različitih zaključaka ali jedan mi se čini kao najlogičniji. U tom periodu sam proživljavala jednu manju krizu identiteta pa mi je turska serija sa srećnim završetkom dobro došla da od toga pobegnem. Ljubavna priča, lepi ljudi, lepi predeli grada koji toliko želim da vidim, upoznavanje sa kulturom… sve zajedno u paketu pružilo mi je idealno mesto za beg. Pitam se da li je tako i sa ljudima koji redovno prate takve serije, šta je to što njih radi?

Negativni uticaji serije – sada više ne mogu da kažem da nikada nisam gledala turske serije.

Pozitivni uticaji serije – želja da vidim Istanbul je 35 puta veća nego što je bila. 

Jela kao što je ovo ali i mnoga druga koja imam na listi za isprobavanje čine da se Istanbulu približim za korak više. Čine da mi nestrpljenje koje imam postane još jače i nepodnošljivije jer mi je odlazak tamo toliko dalek. Čine da svakim zalogajem ispred očiju imam sliku zalaska koji ću dočekati sa Markom na Bosforu. Sa Markom koji nema nikakvu želju da vidi taj grad, da. Čine da osetim miris ratluka od ruže, da osetim hrskavost baklave sa pistaćima, da osetim vetar sa Bosfora, da osetim kako sanjivo lutam pijacom…

Pide – Turska pica

Testo ↓

300 g mekog brašna + za formiranje testa

1 ravna kašičica soli

1/2 kašičice šećera

1 kašičica suvog kvasca

3 kašike maslinovog ulja

250ml tople vode

Filovanje ↓

200 g mlevenog jagnjećeg ili junećeg mesa

1/2 glavice crnog luka

1 sveži paradajz

so, biber

1 kašičica sumaka

malo maslinovog ulja

100 ml sosa od paradajza

2 jajeta

120 g mocarela sira

50 g feta sira

1 kašičica za’atara

1 žumance + 1 kašika mleka za premazivanje

po želji – ljuta papričica, mladi luk, luk, peršun, susam

Priprema:

Prvo napravite testo. Brašno i so pomešajte  u većoj činiji. Toplu vodu, šećer i kvasac pomešajte odvojeno i pustite 5 minuta da kvasac krene. Zatim, sipajte kvasac u posudu sa brašnom, dodajte maslinovo ulje i zamesite meko testo koje se ne lepi za ruke uz dodavanje brašna po potrebi. Testo stavite u čistu posudu koju ste blago premazali maslinovim uljem. Dobro zatvorite prozirnom folijom i pustite da se testo udvostruči. Ja stavim činiju blizu toplog radijatora, da taj proces ubrzam.

Kada se testo udvostručilo, izvadite ga iz činije, podelite na 4 dela i od svakog formirajte loptu bez dodavanja brašna. Testo treba da je meko ali da se ne lepi za ruke jer je masno od ulja, zato vam brašno neće biti potrebno. Pokrijte formirano testo većom činijom ili krpom pa ostavite 15-ak minuta da narasta. Za to vreme rernu uključite na najjaču temperaturu.

Dok je testo narastalo treba da pripremite fil od mesa. Na malo ulja propržite sitno seckani crni luk. Kada luk omekša dodajte meso i pržite uz mešanje dok se meso potpuno ne usitni i ne skuva. Zamolite mesara da vam meso samelje dva puta, tekstura će biti lepša. I naravno, koristite junetinu ukoliko nemate pristup jagnjetini kao ja. Dodajte jedan paradajz sečen na kockice, začinite solju i biberom pa dodajte sumak. Sklonite sa vatre i preuručite u hladan tanjir da se što pre ohladi. Uglavnom na slikama koje pronalazim na internetu ovaj fil izgleda mnogo kompaktnije , ali recept koji sam ja pronašla nije dao takvo meso.

U jednoj posudi pomešajte jedno jaje, trećinu mocarele koju ste iskidali na sitnije komade i izmrvljenu fetu – to će biti jedan fil.

Od naraslih lopti razvlačenjem formirajte elipse debljine oko 5mm. Najbolje je da pečete dve po dve, jer ćete ih tako lakše spakovati na pleh. Pa je zato dobro da uradite ovako: dve formirane elpise stavite na pleh koji ste obložili papirom za pečenje. Po sredini ćete stavljati fil: na jednu izručite mešavinu jajeta, mocarele i fete a na drugu možete staviti 2 kašike paradajz sosa, preko stavite polovinu mesa, pa pospite ljutu papričicu, luk i za’atar.

Ivice okrenite na unutra a krajeve elipse stegnite prstima da ih dobro spojite. Važno je da filovanje radite na samom plehu jer ćete teško prebaciti formirano i napunjeno testo sa radne površine na pleh. Ivice premažite mešavinom žumanceta i mleka i po želji pospite susamom.

Druge dve možete nafilovati i drugačije a ja sam radila ovako: Prva – paradajz sos, jedno celo jaje, trećina mocarele, za’atar, mladi luk; Druga – paradajz sos, meso, preostala mocarela, ljuta papričica, mladi luk. Kao i kod pice i ovde je punjenje samo vaš izbor. Pecite ih 15-20 minuta u zagrejanoj rerni, dok fino ne porumene. Služite ih vruće!

Prijatno! Vaša Mila