Pred nekim fotografijama mi jednostavno zastane dah. Onako, skroz na skroz. Naravno da su to uvek fotografije hrane (da ne dođe do zabune slučajno). Ako uz takve pamet-mi-je-stala fotografije stoji i recept, obavezno ga stavim u folder

Blog mi je doneo mnoge lepe stvari, ali jedna je posebnija od drugih. Važnija, čovečnija i toplija. To su ljudi. Ljudi online i ljudi u stvarnom životu. Da se razumemo, online mi je život koliko i ovaj drugi “stvarni” život, i nosi neku potpuno drugu

Ako mi išta u životu nagoveštava proleće to su mladi listovi zelja na pijacama – “Dobar dan, dajte mi dve veze proleća!”. Rana prolećna jutra sa tek ispečenim zeljanikom na stolu, šoljicama ispijene prve jutarnje sa teta Slavicom i topla, topla

Nije baš mnogo lepo kada željno očekuješ proleće i noć pre njegovog svečanog dolaska tvoj vrat odluči da se ukoči, sam od sebe. Skakala bih od sreće, al’ ne mogu! Mogu samo radosno da trepćem i još radosnije da tipkam po tastaturi.

Ako mi išta nedostaje iz prestonice to je Kalenić. Kaldrmu, mirise, ćoškove i sokake ću nekako i preživeti ali Kalenić mi je u srcu, zauvek. Dobar deo svog prestoničarenja sam živela blizu ove oaze pa mi je jako dobar deo života obeležila

Nisam sigurna kako je do ovog našeg sadašnjeg testa uopšte došlo. Znam samo da sam pre nekoliko godina Marku uramila naš zajednički recept za testo za picu i magnetom zakačila na njegov frižider da bi mogao da ga pravi i kada ja nisam tu. Sada […]