Blog o hrani i životu
Ako me pratite na Instagramu onda ste u toku sa trenutnim gastro dešavanjima u mom životu. Naime, pre tačno devet dana započela sam jedan specifičan program ishrane kojim ću, nadam se, uspeti da promenim neke loše navike koje vučem već nekoliko godina za sobom. Mnogo puta sam počinjala sa dijetama, treninzima, ukidanjem večere i slično… Nikada nisam uspela da izguram do kraja i to me je uvek frustriralo na mnogo nivoa.
Kinou nikad do sada nisam spremala iako sam je mnogo puta čak i kupila. A kako sam sada bila rešena da je najzad upoznam i zavolim, nabavila sam Kinoa mešavinu i rešila sam da od nje napravim burgere. Mnogo puta sam ih videla na blogovima i uvek me je fasciniralo kako sočno izgledaju. Sve je ukusno između dve kriške hleba, zar ne? ☺ Tako je i bilo! Fantastična mešavina kinoe i povrća između dve tanke lepinje je bio jedan od najboljih ručkova koji smo imali ovih dana.
Sećate se pita hleba i kiselih rotkvica od pre nekoliko dana? Tada sam vam rekla da su ta dva recepta zapravo uvod za nešto drugo. Došlo jevreme da vam pokažem i to. Sendvič koji vidite na slici iznad bio je sigurno jedan od tri najbolja sendviča koja smo ikada pojeli ili spremili. Ako ne i najbolji! Kada želimo nešto strava, sočno, ukusno, spicy uvek je na meniju cepkana plećka. Ali, posle ovoga… plećka nažalost ide na utešno drugo mesto. Čoveče! Koliko je bilo dobro! Toliko mekano nikada nisam jela i spremala!
Sećate se pita hleba iz prošlog posta? Napomenula sam vam da ću vam u nekom od postova koji slede reći i čime smo ga punili. A da bih došla do glavnog dela slagalice, moram da provučem i ove divne kisele rotkvice. One su nam bile dodatak i napravile kombinaciju ukusa fenomenaalnom. Moram odmah da se ogradim i kažem da sam ovo pripremala samo za potrebe tog dana. Nisam probala da spremim kao pravu zimnicu i stavim u špajz i sačekam da vidim koliko može stajati, pa zato i ne znam da li može dugo da stoji.
Pita hleb je onaj strava hleb što mu je korica šuškava i hrskava a unutrašnjost šuplja i meka. Često ga viđate napunjenog falafelom, humusom i povrćem. Dodaje mu se mala količina ražanog brašna za autentičan ukus. Peče se na jakoj temperaturi svega nekoliko minuta. Tokom pečenja se naduje i tako formira svoju nadaleko poznatu rupu. Ko ga vidi, pomisli da nema šanse da ga napravi kod kuće. Ali, ima. I to jako jednostavno!
Mislila sam da imam mnogo želja, da ima mnogo stvari o kojima maštam a nisu ni blizu da se ostvare. Na prvu mi se učini da mogu napraviti dugačku listu. I jeste, želim mnoge stvari. Želim mnoge beznačajne stvari. Ostvarila ih ili ne, biću ista. Ali, jako malo onih pravih, onih zbog kojih ću na kraju reći da sam stvarno morala da ih uradim i da je dobro što jesam. Ne bih bila ista da nisam.
Svake godine u novu godinu ulazim zdravo. Ali samo na papiru, kao i većina nas sa velikim novogodišnjim odlukama, zar ne? Nikada mi nije uspelo da nešto stvarno promenim od sutra, od ponedeljka, od sledećeg meseca ili sledeće godine. Početak godine je svakako najteži za donošenje važnih odluka jer tada hoćemo sve odjednom. Sve one želje koje čekaju da ih ostvarimo odlučno stanu ipsred nas i čekaju svoj red. Ali, svi znamo da to ne ide tako.