Kako do kvalitetne pice u kućnoj izradi

Kako do kvalitetne pice u kućnoj izradi

pizzaNisam sigurna kako je do ovog našeg sadašnjeg testa uopšte došlo. Znam samo da sam pre godinu ili dve Marku uramila naš recept za picu i magnetom zakačila na njegov frižider da bi mogao da ga pravi i kada ja nisam tu. Sada kad pogledam taj recept ni malo mi nije jasno kakve on veze ima sa sadašnjim receptom jer je taj sadržao i mleko i maslinovo ulje koje sada u testo ne bih stavila ni u ludilu.

Kao i za većinu drugih stvari i u ovom slučaju je manje bolje, pa se tako moje testo sada meša samo od brašna, vode, kvasca, soli i eventualno šećera ako mi je baš zapelo. Volim da koristim sveži kvasac jer uz njega imam potpuni home-made ugođaj i to me uvek dodatno ispuni u prepremanju ovakvih stvari.

Ovo nije najbolje testo za picu na svetu, ovo nije (ili možda jeste) pravo italijansko testo za picu i ovo nije opšte prihvaćena istina o testu za picu – ovo je naše najbolje testo za picu na celom svetu (dok ne nađemo bolje) i molim vas sve da tako ovom receptu i pristupite. Možda vam se neće svideti uopšte, možda će vam biti čudno što ovo testo ne narasata 38 sati na sobnoj temperaturi i možda će to biti najgora pizza koju ste ikada pojeli…a možda će biti i najbolja, pa ostavite prostora za sve opcije 🙂

Ja ne umem da isplaniram da mi se za dva dana jede pica, osim ako nemam dogovor sa Markovim drugarima koji dolaze da gledaju fudbal ili sa nekim drugim gostima koji dolaze da planiraju moje venčanje sa mnom, pa mi je zato i trebalo testo koje ne mora da stoji danima već može da se napravi odmah sada. Kada mi se jede pizza po pravilu mi se jede odmah, ne mogu tu želju da odložim za dva dana, prosto je nemoguće. Picu ne možeš da isplaniraš, pizza ti pruži ono što ona odluči da ti pruži u tom trenutku.

Iz gore navedenog, ovaj recept posvećujem onim ljubiteljima pice koji ne umeju da čekaju 🙂

Nije samo testo zvezda ovog posta, tu je i paradajz sos koji smo takođe godinama istraživali i na kraju došli do savršenstva (takođe, dok ne nađemo bolji). Tajna je u pelatima i bosiljku – nema im ravnih!

U poslednjih mesec dana picu pečem na kamenu za pečenje pice koji smo dobili iz Nemačke. Nisam sigurna da ga ovde uopšte ima ali znam da ga Gorenje proizvodi. Kamen se stavi u rernu na najnižu rešetku i greje se zajedno sa rernom na najjačoj temperaturi oko 40 minuta. To vreme uglavnom popunim pripremom testa i seckanjem sastojaka za nadev. Poenta je u ravnomernom raspoređivanju toplote u rerni što doprinosi ravnomerno ispečenoj pici i stvaranju hrskave korice.

Kamen za picu

Hrskavu koricu sam uspela da postignem i pečenjem u običnim teflonskim plehovima za picu, pa ne brinite oko toga 🙂


 

Za testo vam je potrebno:

priprema testa

Testo ne morate mnogo da mesite, bitno je da su svi sastojci jednako sjedinjeni i bitan je tip brašna koje koristite. Ranije sam uvek koristila T-400 meko, ali se ispostavilo da sam sve vreme jako grešila u toj odluci. Koristite T-500 meko brašno jer će testo biti elastičnije i više glatko nego sa običnim brašnom  i mnogo lakše za manevrisanje.

Kada ste zamesili testo, vreme je da uključite rernu na najjaču temperaturu i pripremite plehove za pečenje. Za hrskavu koricu preporučujem da svaki pleh pre pečenja namažete maslinovim uljem.

Dok testo narasta i rerna se greje, pripremite sos od paradajza:

Priprema sosa

U ovom sosu obavezan je pelat i obavezan je bosiljak. Beli luk je skoro pa obavezan a sve ostalo možete menjati po svom ukus. Pelate zajedno sa sokom izvadite iz tegle pa dobro isitnite rukama ili viljuškom i nožem. Druga konzerva je u mom slučaju Mercator konzerva svežeg paradajza u komadićima, možete koristiti i pulpu. Bolje je kad se beli luk i crni luk jako sitno iseckaju ili sitno izrendaju. Sve sastojke sa spiska pomešajte i koristite odmah ili odložite u frižider u dobro zatvorenoj tegli (na taj način sos može da stoji i do nedelju dana).

Što se sira tiče, koristite onaj koji volite i koji se lepo topi. Ja najviše volim mocarelu ali nekada ne uspem da je nađem u marketima pa uzmem opet Mercator mocarelu koja je više kao kačkavalj ali je blaga i odlično se topi. Sir narendajte da biste ga ravnomerno rasporedili na pici.

NadevOstali sastojci zavise samo od vas. Šunka ili pršuta, šampinjoni, masline, luk i drugo povrće se biraju prema raspoloženju. U poslednje vreme mi je obavezan začin sveža rukola posuta na picu tek izvađenu iz rerne.

Kada testo udvostruči volumen izručite ga na pobrašnjenu radnu površinu i podelite na onoliko delova koliko pice želite da napravite, naravno u zavisnosti od toga koliki su vam plehovi. Testo je dosta elastično pa ćete se iznenaditi koliko može da se rastanji a da ne puca 🙂 Od ove količine testa obično napravim dve velike pice, veličine pleha od rerne ili 3-4 manje veličine klasičnih okruglih plehova za picu.

Testo zatim na radnoj površini dlanovima rastanjim na debljinu od 1 cm pa ga prebacim u nauljen pleh i na njemu tanjim dalje do ivica plehova. Možete to uraditi i oklagijom, kako vam drago.

Na svaku picu nanesem dobru količinu sosa od paradajza.

Paradajz

Ranije sam pravila ovako: na testo stavim paradajz sos i sve sastojke osim sira pa pečem deset-ak minuta, onda izvadim, dodam sir pa pečem još dva-tri minuta da se sir rastopi.

Sada pravim ovako: na testo stavim dobar sloj paradajz sosa pa dobar sloj sira i tek onda sve ostale sastojke i na kraju origano. Tako sprečavam da sir izgori tokom pečenja a skratim vreme pripreme za 3-4 minuta sigurno.

pizza pre pečenja

Picu pečem deset do 12 minuta (najviše) u zavisnosti od toga koliko hrskavu koricu želim. Obode testa možete ostaviti i deblje za vazdušastu koricu 🙂

Na ispečenu picu stavim malo maslinovog ulja i dosta rukole za dodatni šmek.

pečena pica

pica sa rukolom

pica

I eto je! Najsavršenija home made pizza 🙂

Prijatno! Vaša Mila!

Podeli:


53 thoughts on “Kako do kvalitetne pice u kućnoj izradi”

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *