Sigurno ste doživeli da vam se jede nešto slatko i da vam baba kaže da uzmete slatko… od jagoda, smokvi, trešanja, šljiva, od čega hoćeš. Pun špajz svega i svačega, svaka voćka na sto načina u sto različitih tegli, pa za koga je spremala ako ne za vas. A vi biste manč ili jafu. A, ima samo slatko. Sada obožavam da se zasladim domaćim slatkim. Slatko od jagoda i od trešanja su mi dva najdraža, posebno kada su ohlađena pa ih poslužim uz ledenu vodu i mirisnu tursku kafu… ♥

Dobar hleb, puter i džem od kajsija preko…

Odavno se desio trenutak kada mi je ona dobra stara: “Uzmi, namaži džem na hleb!” na moje jadanje da mi se jede nešto slatko, zapravo postala jasna. Sada, kada sam počela sama da ih spremam, jasno mi je da su džemovi prava poslastica, delikates i najbolje što vam se može desiti u danu.

Kada se toga uželim, baš putera i džema, ništa ga ne može zameniti. Ni jedna čokolada ovog sveta. Palačinke i džem od kajsija. Kiflice sa džemom od kajsija. Sporo pečena plećka sa džemom od kajsija. Tvrdi, stari sir sa džemom od kajsija. Sve sa džemom od kajsija. Zauvek.

Nikad ne znam kako da započnem pisanje o Lenki. Previše je emocija u igri. Nekad poželim da se popnem na najviši vrh i vrištim iz sve snage. Nekada bih je tako jako zagrlila i zauvek ostala u tom trenutku. Jesam li vam pisala o svojim roditeljskim danima? Jesam li vam rekla da je ona čudo? Da nas je za dve godine provozala na svom ružičastom rolerkosteru milion puta? Jesam li vam rekla koliko sam puta plakala jer nisam ono što ona zaslužuje? Jesam li vam rekla koliko puta sam plakala zbog njene nestvarne lepote, njenog ludog humora, njenih minijaturnih stopala koja se vrte oko mene, njenih trepavica, njenih prstića na mom licu koji me ujutru bude, njenih rupica u obrazima, njenih strahova, nesigurnosti, svakog njenog glupavog ne na koje još uvek ne mogu da se naviknem, svakog zagrljaja i svakog velikog koraka….? Jesam li vam rekla kako mi je bilo teško da je otrgnem od sebe, da je dam životu?