FBI rukavice – La casa de Vainilla

Ju,ju! Malo me zbunjuje Blogger. Ili ja njega, nisam sigurna :) Ili su to samo “oni dani” kad mi ništa nije jasno… Biće da je to. Pod izgovorom da mi ništa nije jasno, svečano objavljujem svoju zvaničnu ulaznicu za ovomesečnu igricu FBI rukavice koju je osmislila Maja sa bloga Cooks and Bakes u kojoj istražujemo Mihaelin blog. Dugo sam šetala Mihaelinim blogom. Ali kad kažem dugo onda to stvarno i mislim. Za šta god da se uhvatite sve je dobro i sve biste probali – barem ja.

Ružice sa margarinom sam izabrala sasvim slučajno kada sam tražila recept za neko takvo pecivo.

Mekane su kao duša, vazdušaste, savršeno ukusne sa dodacima raznih začina. 

Preporučujem ih vruće i lepo začinjene :)
Banana pitu sam izabrala jer sam je doživela kao recept koji se sprema u Mihaelinoj kući, recept koji je njoj i njenoj porodici na neki način obeležio deo života jer se stalno sprema, svi ga vole i uvek je na stolu :)

U fil sam umesto ekstrakta banane stavila sveže banane. Kore su malčice bile tvrde kao kamen kada sam ih ispekla :) Što je, naravno, bilo samo do mene i mog zabrojavanja pri dodavanju brašna ili nešto slično… Ostavila sam pitu pokrivenu folijom da stoji 24 sata, sutradan je bila savršena. Kore su se jako lepo opustile, fil se lepo stegao a ukus nikad bolji :)

Pile “croquette” sam izabrala iz prostog razloga – nemoguće je ne izabrati ovaj recept jer zvuči, izgleda i savršenog je ukusa.
Zaista, ako ste ljubitelj piletine i bešamel sosa ovo će vam biti omiljena “poslastica” :)Fantastičan je osećaj pod prstima, svideće vam se :)

Draga Mihaela, hvala na prezentaciji i prikupljanju divnih recepata . Bilo mi je zadovoljstvo prošetati tvojim blogom :)


Prijatno! Vaša Mila!

Mihaeline ružice sa margarinom

Već sam govorila o tome kako sam kuvarske igrice doživljavala kao strogo čuvane vojne tajne kojima ne može svako pristupiti.
Kada sam uvidela da je dobra volja jedino što je potrebno za učestvovanje, onda rekoh sebi “Ajde!”. Taman je na tapetu vrlo zanimljiv blog,  na kojem možete naći raznorazne đakonije vredne pažnje.
I evo me, sa vrlo dobrom voljom i sa vrlo lepim izborom recepata, prilažem svoju ulaznicu za ovomesečnu igricu FBI rukavice koju je osmislila Maja sa bloga Cooks and Bakes u kojo istražujemo Mihaelin blog. 
Neverovatno mekane i sočne Ružice sa margarinom :
Prilažem fotografije postupka i recept koji je vrlo malo izmenjen – reč je samo o dodacima za posipanje.


Sastojci:

0,5 litre mleka

30 gr kvasca

3 kasicice soli

1 kasicica secera

oko 800 grama brasna

1,5 dl ulja

Premaz:

200 grama margarina

2 jaja

Posipanje:
tucana paprika
čen belog luka
krupna himalajska so
bosiljak
origano
susam

Priprema:
U mleko razmrvite kvasac, stavite kašičicu šećera i kašičicu soli, malo brašna i ostavite da se aktivira. Brašno izmešajte sa 2 kašičice soli, dodajte ulje i na kraju mleko sa kvascem.  Zamesite glatko testo (po potrebi dodati malo brašna) i ostavite da se podigne.

U medjuvremenu umutite margarin sa dva žumanca.

Nadošlo testo na pobrašnjenoj radnoj površini razvijte u tanak pravougaonik. Premažite ga margarinom u debljem sloju. Uvijte rolat.

Isecite na kolutove debljine oko 1cm.
Ređajte ih na pleh obložen papirom za pečenje. Ostavite veći razmak između jer će ružice da narastu tokom pečenja. Premažite ih umućenim belancetom i pospite po želji.

Ja sam ih posipala susamom.

himalajskom solju,
origanom,
tucanom paprikom, 
bosiljkom i belim lukom, 
peršunom..
Favorit su mi ružice sa tucanom paprikom i one sa belim lukom, naravno :)  Ovo je ujedno i jedina stvar koju sam u receptu promenila tj. dodala.  Pecite ih u zagrejanoj rerni na 180 stepeni oko 20 minuta.

Prijatno! Vaša Mila po Mihaelinom receptu :)

Kolač sa čokoladom i bananom

Ušla sam u kuhinju, htela samo da mahnem varjačom i da nešto slatko bude na stolu!
Kada sam završila sa pečenjem i kada sam shvatila da čekam već dooobrih pola sata da mi se kolač ohladi, stavila sam lepo na papir ovaj moj “brzinski” kolač i….i shvatila sam da u kuhinji NIŠTA ne može da se spremi za manje od pola sata! Barem meni nikada nije uspelo… 
Jedino brzinsko u svim tim brzinskim jelima i poslasticama je naziv recepta, na primer ” Brza piletina” ili “Brzi kolač sa čokoladom”… Takav naziv će vam ili uliti poverenje ili navući brigu na vrat ako ste malo iskusnija kuhinjska buba! Iskusnija kuhinjska buba postajete ako ste probali barem tri ovakva brzinska recepta i ako ste posle trećeg shvatili isto što i ja – da ne postoji brzinski kolač, jelo, piće, pasta, pita… NIŠTA! :)
Eto, mogu da napišem da je ovo Brzi čokoladni kolač sa bananom, ali neću – iz poštovanja prema vama koje možda imate dvoje male dece ili dvoje velike dece koje treba da držite na oku i nemate vremena na pretek :) Eto, ovo vam je kolačić kao i svaki drugi, muti se mikserom, peče u rerni, hladi, preliva glazurom, čeka… pa tek onda jede :)


Sastojci:

125 g maslaca

120 g kristal sećera

5 jaja (odvojeno belanca i žumanca)

3 kaćike krem sira

1 veća banana

250 g mlečne čokolade (150g rastopljeno i 100g u komadićima)

2 kašičice kapućina sa ukusom čokolade

100g suvog grožđa

175 g brašna

1 kašičica praška za pecivo

1 kašičica sode bikarbone

za sneg od belanaca nekoliko kapi limunovog soka i 2 kašike sećera

margarain ili ulje i brašno za podmazivanje pleha

Glazura:

100g čokolade

komad maslaca

3-4 kašike mleka

Priprema:

Penasto umutiti maslac sa šećerom.  Dodati jedno po jedno žumance i krem sir – dobro sjediniti. Iseći bananu na kolutove pa je ubaciti u smesu i mikserom je usitniti. Dodati prohladjenu istopljenu čokoladu, kapućino, suvo groždje. Pomesšne suve sastojke (brašno, soda i prašak za pecivo) dodati i sjediniti.  Dodati kašiku po kašiku umućenog snega od belanaca, pa sjediniti da se dobije kompaktna masa. Kada je testo gotovo ubaciti komadiće čokolade i lagano promešati.

Peći u margarinom i brašnom podmazanim plehčićima za hleb (11x21x6cm) u zagrejanoj rerni na 150 stepeni jedan sat i 15 minuta. 

Kada je pečeno, ostavite da se ohladi pa prelijte glazurom od čokolade.

Prijatno! Vaša Mila!

Torta sa čokoladom i kandiranom korom narandže

Prava pravcata torta! Ja se naježim od pomisli na pečenje milion kora i kuvanje milijardu filova da bi se napravila jedna jedina torta. To mi čak nisu ni prave torte i ubeđena sam da je to neko izmislio samo da bi mučio nejake domaćice. Prava torta je ona sa debelim vazdušastim biskvitom, jednim filom i nekom finom glazurom…. Eeee, poželim da je stavim kao jastuk pod glavu kad je tako mekana ko duša :) Nismo mi baš pravili takve torte u kući, i nije da sam imala prilike i da ih jedem ovde u Srbiji, ali to mi je ostala neka slatka čežnja iz stranih kuvara…  Verovala sam da je to moj omiljeni slatkiš dok još nisam ni probala. Znate ono kad osetite nešto svojim, kao kad se spojite sa svojom srodnom dušom? To su meni te torte bile u mojim maštarijama… Slobodno mogu reći da su mi snovi postali java jer sam danas u svom izvođenju isprobala jednu baš takvu – vazdušastu, sočnu, punu čokolade… I to jeste to! To je moj omiljeni slatkiš! Definitivno! 

Elem, nije da nam je potreban povod da bismo se počastili ovakvom poslasticom, ali pravila sam je za dve devojke koje imaju vrlo specijalno mesto u mom srcu. To su one dve što su vam idoli kada imate 5 godina i najbolji prijatelji kada malo porastete. One dve što vas nauče svemu što je “kul” dok ste još u osnovnoj školi i one dve što vas nauče da na svet gledate potpuno drugačijim očima kada vam je to najpotrebnije. One dve što vam kažu kada misle da ste u problemu do guše i one dve što sa vama rešavaju probeleme u kojima ste do guše. I one dve što, ako ste najmlađi, godinama idu za vama i vaspitavaju vas.
To su moje Dve. Rođene su istog dana, ništa u njima nije isto osim krvi. 
Moje Dve sutra slave rođendane.
Drage moje, srećan rođendan!
Tijana, svoje parče ćeš dobiti putem mail-a a obećavam celu jednu veliku tortu kad nam budeš ponovo došla :) :*
Nataša, ti, osobo koja je ranije došla kući i upropastila sebi iznenađenje, evo ti sad, uživaj! :*


Sastojci:

biskvit:

150 g margarina sa ukusom slatke pavlake ili maslaca

150 g šećera

2 vanilin šećera

6 jaja (odvojeno belance i žumance)

150 g rastopljene čokolade

200 g brašna

1 kašičica praška za pecivo

na vrh noža sode bikarbone

10 ml ekstrakta ruma 

fil:

250 ml mleka

200 ml slatke pavlake

komadić margarina sa ukusom slatke pavlake

100 g šećera u prahu

1 kesica pudinga sa ukusom slatke pavlake razmućenog sa 2 kašike šećera i 5 kašika mleka

kora pomorandže po ukusu

10 ml ekstrakta ruma

100 g kandirane kore pomorandže (komadići)

glazura:

150 g čokolade

komadić margarina ili maslaca

30 ml mleka

Priprema:

Zagrejte rernu na 150 stepeni. Penasto umutite margarin sa šećerom i vanilin šećerom. Dodajte jedno po jedno žumance uz stalno mešanje. Prethodno otopljenu i prohlađenu čokoladu dodati žutoj smesi i dobro sjediniti. Mešavinu brašna, praška za pecivo i sode bikarbone dodajte smesi i sjedinite. Dodajte ekstrakt ruma pa promešajte. Čvrsto umućen sneg od belanaca kašiku po kašiku dodajte testu i sjedinite da dobijete kompaktnu masu. Dno kalupa (25cm) obložite papirom za pečenje a stranice namažite margarinom. Ravnomerno rasporedite testo po kalupu. Pecite 1 sat i 15 minuta na 150 stepeni. Proveite čačkalicom kada je gotovo.

Kada je pečeno, ostavite u kalupu da malo odmori. Izvadite iz kalupa, odstranite papir pa kuhinjskim koncem ili dugačkim tankim nožem presecite koru poprečno na pola.  Dobićete dve kore, stavite svaku na ravan tanjir.

Ostavite da se hladi. Za to vreme pripremite fil. Pomešajte slatku pavlaku, mleko i margarin i stavite da se kuva na tihoj vatri.  Kad se malo zagreje dodajte prah šećer i promešajte. Prethodno razmućen prah za puding sa šećerom i mlekom, uz stalno mešanje dodajte mleku. Kuvajte nekoliko minuta dok se ne zgusne pa sklonite sa vatre. Nastavite sa mešanjem pa dodajte rendanu koru narandže, cimet i rum. Ostavite da se malo odmori i prohladi. Dodajte kandiranu koru narandže pa dobro promešajte i stavite da se hladi. Ja sam upravo zbog hlađenja uzela dosta veću šerpu od one koja je bila stvarno potrebna i stavila sam da se hladi na terasu, tako da se fil ohladio za nekih pet minuta. Povremeno promešajte.

Kada je fil ohlađen, ravnomerno ga rasporedite po donjoj kori.

Gornju koru stavite preko i malo pritisnite da višak iscuri ako ga negde ima.

Sklonite višak da biste mogli lepo da nanesete glazuru.

Napravite glazuru od čokolade, margarina i mleka. Ostavite je da malo odstoji pa je nanesite na celu tortu.

Ja sam je ukrašavala nekim pokušajem čokoladnih pločica ( istopila sam čokoladu, premazala pek papir njom, ostavila da se stegne, pa isekla komadiće – slika ispod) i kandiranom korom pomorandže.

Prijatno! Vaša Mila!

Kandirana kora pomorandže

Nikad prostije! Mislila sam da ovakve stvari nikad ne mogu uspeti kod kuće u domaćoj izradi, ali sam (priznajem!) pogrešila i ovaj post je svedočanstvo toj mojoj fatalnoj grešci :) Jedini problem je što ne možete da dobijete kandirane narandže baš tog trenutka kad vam se prijedu, ali ako ih jednom spremite onda ćete za sledeći put znati da unapred zamolite sebe da vam se prijedu za nekoliko dana od tad :) U spremanju ćete uživati, barem sam ja dosta uživala. Dosta sam čačkala po internetu za recept i ni jedan mi se nije svideo do kraja, tako da je ovo neki moj prilagođeni recept koji će da vam se svidi, nadam se :) Ja sam oduševljena i definitvno ću sledeći put napraviti mnogo veću količinu! Da se nađe! :)



Sastojci:

kora od 4 pomorandže
200g kristal šećera
2 dl vode
100g šećera u prahu
voda za prvo kuvanje (videćete u receptu koliko)

Priprema:
Koru od pomorandže 4 dana držite u vodi s tim što ćete 2 puta dnevno menjati vodu. Kada je prošlo 4 dana, dobro ocedite.


Oceđenu koru isecite na žilijen ili kockice, kako vam drago. I ostavite još malo da se cedi.


Isečenu koru od pomorandže stavite u šerpicu, prelijte vodom tek da ogrezne pa kuvajte da provri.


Kada provri, skinite sa vatre, ocedite vodu, sipajte drugu pa opet skuvajte. Ovo ponovite 5 ili 6 puta. Posle poslednjeg kuvanja, prospite vodu a koru stavite u cediljku da odstoji dok vam se kuva šećer. Otprilike bi kore trebalo da bude 200 g posle ovog kuvanja.  Koliko imate kore, toliko stavite i šećera, a vode otprilike 1 dl na 100 g kore. Moje korice su bile 200 g pa sam prema tome i dala mere od 200 g šećera i 2 dl vode. Dok se kora cedi, sećer (200g) sa vodom (2dl) stavite da se kuva.

Kada se malo zgusne, dodajte oceđenu koru. U prvih nekoliko trenutaka će da izgleda kao da mu nema nade, ali posle 2-3 minuta će šećer ponovo da se otopi i kore će nastaviti lepo da se krčkaju. Kuvajte 15 minuta. Skuvane kore, rupičastom kašikom vadite na pek papir. Lepo rasporedite.
Kada ste rasporedili korice, bogato ih pospite prah šećerom iz nekoliko puta – pospite malo pa protresite pleh, pa tako nekoliko puta. 

Ako ima neka zalepljena za papir i nju odlepite pa dobro pospite šećerom. Ostavite da se suše dan ili dva. Moje su od juče po podne skoro na pola sušenja i neka ih… već sad su preukusne, ništa im neće faliti da još malo odstoje! Ako ih neko u međuvremenu ne pojede :)

EDIT: Druga opcija je da ih posle kuvanja sipate u čistu, sterilisanu teglu i čuvate u frižideru koliko god želite. Ovaj način je i bolji jer ukus ipak ostane intezivniji vremenom. Šećer možete da kuvate i sa začinima po želji – cimetom, zvezdastim anisom…

Kandirana pomorandža

Prijatno! Vaša Mila!

Čokoladni keks sa rojal glazurom

Da se razumemo, ja nisam neki veliki pobornik dana zaljubljenih kao takvog, ali posle svih recepata i predivnih srcastih kolačića koje sam videla prelistavajući druge blogove jednostavno nisam mogla  a da barem ne probam da napravim nešto slično :) Jednostavno, sve to tako srcasto, crveno, očaravajuće, ponegde pufnasto do bola, tu i tamo omašeno, a uglavnom savršeno nije moglo da me ostavi ravnodušnom :) Rešila i ja da ispečem neko srce i obojim ga u crveno!  Naravno, moje neznatno iskustvo je do sada trebalo da me nauči da ne ulazim u kuhinju ako sam mrzovoljna jer tada ništa na dobro ne izađe, pa ni pržena jaja na oko. Eto tako, ponešena vašim srcima, zaboravila ja da slušam svoju intuiciju koja mi je lepo ko čoveku uporno ponavljala “Ostani u krevetu i čitaj nešto lepo… Nemoj,crna Mila, sebi dupli pos’o pravit’!” Ali ne! Tvrd vam je orah ova Mila, zaputila se u kuhinju i ne pušta! Ni pod razno!  Tako su juče, uz sve muke, sa bolom u glavi i drhtavicom u rukama nastali ovi keksići i isprobana prva Royal glazura u našoj kući. Pa reko’ malo da vam se pohvalim i zamolim da ako budete radili isto, radite samo pod uslovom bezuslovne sreće, duhovnog mira a Boga mi i onog u rukama!

Keks koji sam pravila je rađen po receptu za Čokoladne ispucale keksiće s tim što sam dodavanjem brašna zamesila za nijansu tvrđe testo i dodala neke mirišljave začine (cimet, muskatni orah, đumbir), malo ruma i koru od pomorandže. Keks kao keks nije preterano bitan u ovom tekstu jer je meni mnogo lepši po originalnom receptu kada je onako oblikovan u kuglice, mnogo je pufnastiji i ukusniji.  Ovo je zaista sve bila proba, tačnije moja igrarija (donekle uspešna) tako da se ja nisam nešto preterano bavila traženjem recepta za neki drugi keks, nego sam iskoristila ovaj koji mi je bio svež i proveren. Testo sam razvlačila između dva papira za pečenje na neku debljinu od 7-8 mm i vadila kalupom u obliku srca. 


Royal glazura:

1 belance

250 g prosejanog šećera u prahu (možda će vam trebati i više ako je belance veće)

3 kapi glicerina

1 kašika limunovog soka

Priprema:

Belance mutite ručno tek toliko da postane malo penasto. Biće vam lakše ako prethodno prosejete šećer jer treba da dodajete kašiku po kašiku uz stalno mešanje što može i da se zakomplikuje :) Kao meni na primer, jer mi je silno falila još jedna ruka! Mutite sve vreme, dok ne potrošite sav šećer.  Na kraju dodajte glicerin i limunov sok i mutite još malo da sjedinite sve sastojke.  Masa treba da bude gusta i malo čvršća. Ako nemate odgovarajuću aparaturu kao što je ja nemam, isecite vrh plastične kese za zamrzivač pa je ubedite da vam glumi špric.

Eto tako! Glazuru sam bojila tečnim bojama što mi je bila prva greška :) Proredi se i meni je bilo malo teže da je koristim tako proređenu… Tako da toplo preporučujem kvalitetnije boje u prahu, jer nisu sve iste, neke znaju da budu baš neposlušne.  Sa belom mi je išlo kao da sam rođena sa njom ali inspiracije mi je ponestajalo celog dana pa tako i dok sam šarala kolačiće, tako da… ne zamerite mojoj slaboj kreativnosti, obećavam da ću u nekom sledećem pokušaju biti daleko reprezentativnija, mada sam skoro pa ubeđena da neću više nikad raditi nešto slično :)

Prijatno! Vaša Mila!